Била је у VIII3, па у IV5пп (од другог разреда). Није најбистрија. Живахне плаве очи које сам запажао неколико недеља, новембра 1969, у осмом. А онда сам је у гимназији боље упознао и прошло ме. Била је мајстор да не схвата добар део градива па то надокнади учењем напамет и онда избоксује оцену на досађивање професору. Већину вицева није баш капирала, чак је кружила прича да можеш да јој испричаш увече па ће ујутро да те пробуди кад прасне у смех.
Удала се за неког (возача или тако неко особље) из (не знам чије) амбасаде. Радила као васпитачица, сад има унучиће. Обећава да ће доћи још откако сам окачио све оне старе фотке на мрежу (на приватном месту), али не долази. Не долази на годишњице осим великих. Каже Драгана да она неће доћи у Петерхид, то је бре село. Доћи ће на петогодишњице у хотел, да се покаже са шминком и како добро изгледа и како се обукла (испод чега сам случајно напипао жесток стезник... да се нисмо подгојили, а?). Што би рекао Баки, не иде по кућама. За матуру се недељама спремала са козметичарем, па јој изашла нека реакција по лицу, скоро опекотина, што је нешто мало залечила за преостала три-четири дана, а онда покрила пудером.
Надимак је из некаквог цртаћа.