Мало о чехословчким туристима тада. Паркирали би се било где уз друм и дигли шатор. Свуд их је било дуж обале, начичкано. 1967. је била међународна година туризма, па су пуштени да дођу у већем броју, а СФРЈ се сматрала за не толико западну па стога безбедну, нарочито следеће године кад смо подржали прашко пролеће. Онда су у августу многи били насукани овде, на тевеу смо се нагледали њихових лица, кола, спакованих шатора и осталог.
Ове године, неким чудом, ево њих опет, не у толиком броју али довољно да се примете. У Борику су заузели квадрат од 40м, камп у кампу, где би цео колектив (чега, питам се) стигао у пар аутобуса, па се једни пакују други распакују. Смењивали су се, ваљда, на десет дана, нисам никад бројао. Улази у шаторе су им били увек масни, пре одласка на плажу су се мазали јестивим уљем да не изгоре на сунцу, а онда би се сетили да узму још нешто из шатора.
Са некима смо и попричали, попили кафу - комшија је комшија, а њихов водич/комесар није много марио, само да их све врати кући и да се не деси већа штета, туча или повреда у његовој смени. Чуо сам пар поганих руских вицева, из правог извора. Да ми је сетити се на ком је то језику било, вероватно мешавина свега.