Велики камп у Задру, сада Хрватска, где смо често проводили лето од 1969. до 1978. (а моји још неколико пута, понекад би одвели и Горану). Неколико људи, с којима сам се чешће виђао и касније, сам упознао тамо.
Камп је био... онако, скоро накнадна досетка месног хотелског предузећа из Задра, иако је упркос много нижим ценама доносио много више пара, јер је и улагање било минимално. Јесте, било је приступних путева, била је рецепција, било је мокрих чворова*, била је развучена струја да гости имају где да прикаче своје приколице, али све то је морало да се уради и за хотеле, и то бар десетоструко. А, да, зове се тако по високој боровој шуми у којој се налази, а која покрива отприлике трећину површине. Још око 1968. су посадили дрвеће и по остатку, али углавном не борове него нешто листопадно, што брже расте.
Имао је и свој експрес ресторан, тачно на месту где се завршава главни пут кроз камп и почиње плажа, где мислим да сам јео можда једном и то некакве шпагете или тако нешто - да смо имали пара за кафану, не бисмо камповали. Није ни то било лоше, странци су баш ручавали тамо, имало је то добар промет, чак је понекад увече гостовао неки локални гитариста са појачалом, цела кафана би певала са њим. Пепељара није било, цео се ресторан звао Пепељара, што се нас тиче.
Камп је наводно био предвиђен за 4000 гостију, али уз европску вештину паркирања и паковања, умело је да их буде и по 7000 током целе сезоне. И опет је камп био спомињан узгред, а мештани су се хвалили хотелима.
И опет је, око тих мокрих чворова, било старијих, са чучавцима, и новијих са шољама... увек иста прича.
----
* не знам откуд назив, ал' то се тако звало. То су места где говновод и водовод излазе на површину, где су вецеи, чесме и тушке бине.