02-III-2006.
Комплетирао пазар, скупио све делове и склопио ново отеловљење Змајчека, #2. Опет у старој великој кутији, јер висок вентилатор на процесору није могао да прође кроз отвор за фијоку. А и више ми се свиђа ова. У њој је једно време био Ленин рачунар, ал' сад има нов па је ово слободно.
Рикардо ми је сложио списак за пазар: MB ASUS A8N5X NF4 939, VGA LEADTEK PCIE 128M PX6200TC R (радила лепо до 2018.), напајање ANTECTPII-480 BLUE RT, ATHLON 64 3000+ 1.8G 90NM R (
(мој први 64-битни процесор, мада за 32-битни Икспе) и 512Mx2|CORSAIR D400 VS1GBKIT400.
Монитор и даље стари 19" катодни из Зиро Дистанса. Стара машина је пречесто бутирала, нисам баш много урадио последњих дана.
Маринко питао нешто о КОМ објектима, ех.
Вести од куће, ћале каже биће још једном снега, већ је било -26 прошлог фебруара, овог само -17, те и није тако лоше, само киша и понека пахуљица. Овде је најзад хладно, ветровито, температура око нуле. Ваздух је сув, али зачудо статички електрицитет није тако опак ове зиме. У Крогеру је шеф уважио моју притужбу и наручио неки други восак за виназ плочице, па ме не пичи варница сваки пут кад додирнем нешто на полици. За излазак из кола сам већ увежбао да прво ђоном додирнем тле, да се кроз њега испразним. А ови јужњаци су луди - ми идемо у фатираним јакнама, они у шорцевима, мајицама, папучама.
Зими возе по летњим навикама. Амери се у колима понашају као у кујни - телефонирају, пију кафу, дигну ногу на инструмент таблу, дотерују шминку, имају пса у крилу... и неће ваљда то све да мењају због 2мм снега на коловозу. Тако да на зелено нагазе педалу и одиграју валцер преко раскрснице.
Давид нема кад да дише, ни не проверава шта радим. Урадио сам шта сам обећао (ајде, за 15 дана уместо 14, а и то због хардвера), и сад чекам да то погледа. А онда би требало да се вратимо на велику апликацију, коју три месеца нисам пипнуо, јој. Сјет' се, ба, сјет' се... Нарочито сад кад покушавамо да обухватимо и производњу и радне налоге из оне очајне апликације у Аксесу, што је написао онај курајбер (и обогатио се на њој, има огромну меккућерину у скупљем крају Њуце).
Нина учи да вози. Ових дана смо вежбали градску вожњу, обрнули круг до аеродрома. Једино није савладала (а можда ни неће) паркирање уз ивичњак. Иза куће сам нешто одсимулирао, поређао канте за ђубре и стара врата да изигравају друга кола и ивичњак, ал' нешто није ишло, каже ниска су та врата за ивичњак. А већина Амера то никад ни не научи. Има возачки у суботу. Сутра је петак, па ћу да је протерам кроз гужву. Онда хоће да оде кући, пошто је недавно дипломирала, њено уобичајено летовање код куће.
Спомиње се: Давид Краковски, Зиро Дистанс (Зиро), Змајчек, Јелена Средљевић (Лена), Маринко Протић, Невена Средљевић (Нина), Рикардо Мануел Бариеро (Рикардо), на енглеском