12 -II-1976.
Била је и нека девојка са повезом преко ока, и неки већ поприлично ћелав који је свирао џез на пијанину. Звао сам... кога већ, кући немамо телефон, можда Рудолфа да утаначимо за сутра?
Отворио, видео, шкљоцнуо.
Углавном смо се мували по спрату, почела киша и никуд нам се није ишло. Појавио се још један, био Гарију цимер лане у Борику, Џими нешто. Холанђани су имају доста енглеских имена, плус гомилу својих и западнохришћанских, само мало тога звучи немачки. Овај је имао неку Симку, зарђалу шклопоцију која је коштала тако мало, да буквално вреди двоструко кад је пун резервоар. Било неког проблема са жицама, једна је висила без везе ("ма то је сирена" - тачно се сећам напола напуклог гласа, био је синоћ на некој другој журци). Оставили смо га на паркингу да сачека неког ко ће то да му среди.
Спомиње се: Аријан Ферсхор (Гари), Борик, Рудолф Охснер, на енглеском