септембар 1990.
Где смо оно стали са кућом... Сад како смо опет штогод богати (а кад смо то пре били?), ово је најбоља година што памтимо, пазарили смо шљунка цемента и песка и потпалили мешалицу. Улаз у подрум ће увек скупљати воду. Степениште од Јоханових врата до доле ће увек бити напољу, то ће да се слива туда, па би било добро да то некако покријемо. И тако смо дошли до гараже, која би почела једно метар испред тих врата а завршила се око метар и нешто иза краја терасе, што ће бити око осам метара све скупа, а у ширину до ивице плаца, што можда и није нека ширина ал' бар има дужину. Шта се може, пре седам година смо купили последњи плац докторов, и кад је делио њиву, није делио на шест већих, него на шест осредњих и два ужа. Ко последњи, њему најружнија. Једино још Јулишка има тако узано, јер је пар са нама.
Гаражу смо урадили скроз сами - излили темељ, подигли зидове. Тек догодине ће један комшија, иначе тесар, са другаром да нам уради кров на њој. Тај ће кров делом да се наслања на зид куће изнад Јоханових врата, а осталим на зид који ће да се наслања на зид подрума, тј ивицу терасе, докле може, а иза тога на темељ. Пошто је то виши крај, а треба да иде још изнад терасе, зид је испао повисок. Ајде још док сам зидао део на тераси, то је било релативно лако, осим што је Марфи додавао блокове. сипорекс вуче влагу, али она из њега и испарава, тако да су горњи редови на гомили сувљи и лакши, а што ниже то влажније и теже. Што је значило да ако су блокови за доњи ред били нешто око 7кг отприлике, они за горњи су били преко 30, влажни, натопљени. Како сам их изнео горе, како сам их наместио на место, како сам успео да ми ништа не испадне, чак ни фангла, још ми није јасно. Поготово што сам скеле већ био вратио у стамбену задругу, па сам импровизовао од дасака и блокова, што је на тераси било још некако и стабилно. Кад сам ишао око угла, нисам могао да наслажем толико блокова, него сам подметнуо буре, па на буре блок. Међутим, у том бурету је презимило нешто воде, па кад се то смрзло, избочило је дно, те то више није било равно него заобљено. Цела се та конструкција поприлично клатила... И опет, ништа нисам ни испустио, а камоли да сам пао. Зид је ту на углу висок око четири метра.
Уз десну ивицу фотке се види тај зид, снимљен из будуће гараже. Доле је улаз у подрум.
Док сам радио, носио сам ону мајицу из Кине, где пише „попео сам се на велики зид“, а требало би да пише "сазидао сам велики зид".
Спомиње се: Јулишка, сипорекс, стамбена задруга, фангла, на енглеском