06-X-2020.

Двајздеветог опет код зубара на Нови Београд. Лена извела Апија па нас дочекала, онда га одвела унутра. Милан био нешто заузет па га нисмо видели овог пута.

Лена је сад званично асистент на факултету где би ускоро требало да дипломира - положила је опет пар испита, остају још формалности око дипломског рада, за шта ће послужити већ урађено. Отишли смо у Гарави, као и увек, келнер нас већ зна од пре, и од лане кад нас је било четворо више. Комби одлично иде, осим једног тренутка кад су лампице зажмигале на 1,5км пре циља па је стао. А, да, термостат је субоптималан, дохлађивање се укључује ручно. И не заборави да га искључиш. Даљински за браве нешто кења, мораћу да видим шта је. А и лик на техничком рече да му фали 0,2л уља у сервоу, цурка негде.

Разговарала је за посао са ликовима са претходног посла, примамљиво, отприлике иста лова (или је Немци слабо плаћају?), ал' кад се распитала код људи који их знају и који би исто могли да уђу у нову фирму, испало да нико не јамчи да не би било исто као прошли пут - напредовање по буразерској линији, не по способности, заслузи или знању. А и ово је јебени ХР, једна од љигавијих грана привреде, чак је цинизам уграђен у назив. Те неће моћи.

И ту се завршило прво михољско лето. Сутрадан је падала киша, па и целе наредне недеље, осим кад је било само облачно. Улетео и понеки зрак сунца.

Првог смо одвели клинке прво у Спрингфилд. Као и обично, ми по кафу, оне у лоптице, на мајмунку, баба морала да се пење с њима до горе. Била и једна незгода, нека клинка се упишкила тамо горе, и то доста, ем клизаво ем су поквасиле чарапе. Утешиле су се са две кесе грицкалица са полице у углу. Док сам тражио келнера да то платимо (наш је завршио смену, већ нам наплатио, дакле било је... аха, по фоткама изађе 15:20), дошла Весна - ради другу смену. Онда смо отишли у Лидл, да пазаримо шта већ треба, није нешто много али мора да је било хитно, иначе не бисмо ишли за то мало. У петак, суботу па понедељак смо јели сарме - по томе се сећам да смо после Лидла отишли у кванташку пиљарницу код рампе, купили по гајбицу јабука и мандарина, и видели да имају вакумиране проколе... значи време је да стомаке пребацимо на зимски режим, почињемо од сарме. После дође подварак. А купус баш како треба, а не као прошле зиме кад је једном Нина рекла "о не, Виолета се опет усрала" "не, кува се кисео купус".

Скоро да је спремно, а рибице... ускоро.

Акваријум долази на своје. Можда ће требати нека друга вода, јер она дестилована из сушилице за веш је сувише чиста, нема минерала. Чесмовача је... јебига, опет су укључили фабрику воде, ваљда шести пут, није више онако жућкаста ал' ни не знамо која је ту хемија на делу и... можемо ми да прегурамо коју годину да ту воду користимо само за кување и кафу а ретко кад је пијемо, али рибе су стално у њој. Нина гугаоа локалне форуме да види која би вода била најбоља. УБР, оне керамичке посуде што смо добили од Инге (не у сватовима, није била, него кад је долазила) су сад на дну акваријума. Мени се јако свиђају, ал' су сувише мале за супу, а не уклапају се једна у другу, па су сад од украса на полици прешле у звање украса на дну.

Другог опет био диван дан, још није блато, шест месеци није било кише па је земља жедна, посадили девојке на бициклове па до месара код Руже па у паркић пред Леснину. Санда, наравно, препозна место и хоће право код Кинеза у дућан. Овог пута опет наочари за сунце, наравно и за Линду. После смо отишли у Петерхид, ваљда последњи пут ове сезоне, да донесемо остатак лудаја. Наравно, оне ситније што су још биле на врежи су нестале. После нам је овде причао комшија да је видео неког Цигу на пијаци да продаје исте такве као наше.

(... 11 речи...) Нина је недавно поткресала рузмарин око улаза, да можемо људски да отворимо врата од гараже, јер је био порастао пола метра преко стазе, сметао је баш. Ја сам поравнао земљу између стазе и ограде, била је виша од стазе па се задржавала вода и после цурила у гаражу, упркос изолацији испод прага.

Четвртог опет с клинкама у град, бицикловима док може. Шетали доста, толико да смо их на крају више носили него што су ишле. Вожња кући прошла океј, осим што је Линда заспала успут. Углавном је Санда мој сапутник, ових месеци чешће Линда, мада последњих неколико одлазака она до тамо а за назад се мењају.

Мали даљински за еос70 кења, мењао батерију. Пре месец дана му је домет пао на два метра. Тестирао на тераси, сад ради.

Шестог је био ред на Борчета, 29. френдз парти. Опет роштиљ, грчка салата и баклава; донео литар ипо шљиве, а она купила литар вина у Лидлу. Све мање више као и обично, осим што нисам провалио ниједну бљак фору на коју би се Драгана као згрозила (стекао сам отпорност на такве приче док сам учио да једем све, дотле да ништа не може да ми поквари апетит). У неком тренутку установим да не знам где ми је тај мали даљинац. Имао сам на себи нову кошуљу из Лидла, ланену (тј делом памук, дакле не баш), и, аупичкуматерину, нема џеп. Има она друга. Не користим много тај џеп, само упаљач и понекад телефон. Понео сам био и јакну, ал' онако накнадно се сетио. Па сам стрпао све у џепове од фармерки - телефон, упаљач, две тозне са цигаретама, даљинац, кључ од сакса, свој верни одвијач/десетку окасту, картице (дуговне, личњак, возачку), флешку са стварима које сам спремио да ископирам горе на цимет, и нешто ситниша. Кад смо полазили, извадио сам упаљач и тозну, мора да је тада испао. Е јебига.

Тема вечери је било његово виђење сврхе образовања - да научи децу да мисле. Што је поопширно објашњавао, јер је у ствари поновио говор који мора да је држао на часу десетине пута, са све понављањем, преградњом садржаја другим фразама, проширивањем, рекапитулацијама па све то још којим путем другим редом, бла бла бла. Баш ми је било мило чути - јеботе, могао сам и ја такав да будем, још горе, да тако говорим, да сам остао у просвети. Побегао сам на време, мудро. А онда бих себи приредио задовољство кад му сервирам јебитачну контру од четири речи па порушим његових сто. Све скупа занимљиво.

Као и обично, отпратио нас је до семафора на углу 25. маја спрам Леснине, а одатле ми отпратили Драгану, дозвали такси, све готово до 2:00.

Спомиње се: 25. мај, Апи, Весна, Виолета, Гарави казан, гугао, Драгана Витас, еос70, Инге танти, Јелена Средљевић (Лена), Леснина, Линда Роза Средљевић Аквила (Линда), Малиша Борковски (Борче), Милан Настић, Невена Средљевић (Нина), Петерхид, Ружа, саксо, Санда Фиона Средљевић Аквила (Санда), Спрингфилд, тозна, френдз парти, цимет, на енглеском