12-VI-1992.

На терену у Сомбору. Илеш више није шеф тамо, кренуо је соло, препродаје хардвер, има муштерије. Он нам дође некакав трговачки путник у крају, донео нам је доста муштерија, углавном пољопривредних добара из околине. Она Мира што је дошла на његово место је исто способна и уме да нас одведе у Градску кафану (у углу старе градске куће, где је роштиљ у сред сале а око њега шанк од три метра у пречнику). Док стигнемо тамо већ смо цркли - они раде до 15:00 а она остане са нама до 18:00 (и можда и пар књиговођа). Било се десило да смо стизали код њих у 7 ујутро, а и у 9 али смо прво свраћали до румунске границе да тамо нешто обавимо, па нас стигне телефон...

Велика ствар тих дана је било аутоматско књижење из робног/фактурисања у главну књигу. Свака ствар иде на свој конто, сваки порез по категорији, плус гомила специјалних случајева. Баговито испрва, на дуже стазе им је уштедело гомилу времена. Већ месецима је радило, данас је Мира само рекла да уклоним неки изузетак који се више не примењује. Од 28. маја до 9. јула наредне године важио је неки специјалан порез од 3% на фактуре на којима има кафе (!). Индикатор кафе није био везан за фактуру него за муштерију (!). Рабат се рачунао различито, према категорији (муштерије из куће овако, остали онако?). Вредност пореза да се заокружује на две децимале, вредност робе да се рачуна као укупан износ минус порез а не као цена пута количина, да избегнемо грешке заокружења. Од фебруара 1993. да се конто 120 (добављачи?) дели на регионе (зашто и какви сад региони?).

Код сваке муштерије је била нека верзија овог, чак и код оних који то никад не користе. Нашао сам га чак и у КоопСис, где робе ни нема, нема ни залиха ни фактурисања - напросто, где има главна књига ту смо турали и ово, па ако ће да га користе, прилагодимо шему контирања, шта где иде, како књиговођа каже.

На доста места се то није користило, јер не воли књиговођа да нема контролу над тим шта где иде. С друге стране било је оних који су умели тачно да кажу како се шта књижи, који износ где иде, а кад су видели како прекњижавање може да се понови и да ће грешке из робног, кад су већ отишле у главну књигу, кад буду исправљене у робном да пренесу исправку и у главну књигу... онда их је кренула карта и нису могли да замисле живот без аутоматике.

О књиговођама сам већ стекао посебно мишљење, с којим се слагала цела фирма. Књиговођа има мозак са две вијуге - дуговном и потражном. Шире од тога: књиговођа има двобитни процесор са четири стања: дугује, потражује, салдо, паника.

Звао неко Сурчин пре неки дан да пита да ли је слетео тамо неки авион. Одговор: "Море, буразеру, овде више ни птице не слећу".

Стиже вест од Нине или Горане да ће школска година да почне 1. августа, а зимски распуст да буде за толико продужен. Због грејања. (није се десило, али је звучало врло могуће)

Са Нином у разред иде један мали црнац. Избеглица из Загреба.


Спомиње се: Горана Средљевић (Го), Илеш Нотарош, КоопСис, Невена Средљевић (Нина), на енглеском