Упознали смо се кад је нешто муљао са Болдијем а за узврат нам отворио врата до већих муштерија из сомборског краја, које није могао сам да опслужи. Био је шеф информатике у месном агрокомбинату, и официр за везу са нама. У ствари рођен у Чурди, где му је остао отац.
Дипломирао је некакву информатику у Загребу, исто где и Антал, и исто успут покупио доста хрватских термина, исто брљајући то са мађарским нагласком, врло занимљиво. Та школа је изгледа била нека боза, јер ниједан од њих двојице није испао неки програмер.
Постепено се преселио у Мађарску, са женом и ћеркама, и добио и држављанство. Увукао ме у Софтекс, па сам ја увукао Јозија, па ми заједно Болдија.
„Нешто ти је узана та гаража... мораћеш мечку да паркираш на кант“
„Турош чуса је најлепше што постоји, мораш то да пробаш“