Дошла Слађа да види с ким ће у град. Имао да радим слике за оног глумца, па ништа од тога. Полепио слике и по другом зиду у гаражи, много боље овог пута, бирао по лепоти а не значају.
Јурио га 2. да му предам слике и узмем паре, али се ДЦ-99 није скупио, па онда тек увече. Иначе гужва цео дан, спремамо се за летовање. Увече са Гашом али је он цркао, па нисмо одвојили неке две слатке клинке. А и мене је завлачила Слађа и још један из IV4 (још се дури, каже осветиће ми се, а њему сам још дужан што сам га израдио прошли пут). С тим што се он зајебао, излетело му "па шта онда" на шта је добио стандардно "свирају у уторак" (бенд се стварно звао "Па шта онда").
Развио још један негатив, за другара Попа (сахрана мајке, што се баш и не слика, али кад се слика, то се развија прво), и пробни комад из регуле - добро је поправио, ради. теча Кића дошао са својима, последњи договор пре поласка. Кева се дала у шивење - себи хаљину и шешир за плажу, мени оне наранџасте чакшире (са мале матуре) скратила на бермуде. Шешир је отприлике као што је Вишња носила на екскурзији. А њу сам и срео у Дому омладине, са сестром (коју вазда заборављам и да постоји, а камо ли како изгледа). Глумац јој је на снимању. Отац јој је сад посланик, можда се селе за Београд.
Четвртог било неке забуне са оним глумцем, потрајало је док смо рашчистили, ал' платиће свакако, хоће неке портрете за август, да дели клинкама са аутограмом. Еј, глумци, глумци.
План за пети је да останем будан што дуже, шестог спавам што мање, да цркнем до увече и да се без проблема пробудим седмог у 2:00. Крећемо у 3, нађемо се на Новом Београду код фонтане - теча Кића живи ту близу. Нисам носио дневник, само неки роковник за белешке, да неко случајно не нађе и не открије тајне нечувене. После ћу то користити као подсетник за пун текст. А и да неко нађе, ћирилицом је, што тамо слабо ко чита, осим мојих сапутника.
Петог сам легао у 3 а устао у 7; шестог заспао у 2:30 и устао тачно у 2:00 седмог. План за спавање је успео. По повратку, кренуо 7. августа кроз те белешке и писао за озбиљно.
Успут смо кисли све до те фонтане, а тамо је баш некако стала. Онда нас опер пратила све до Мостара па тамо стала. Ћале зна крај, средоземна клима се пружа уз Неретву скоро до града, у кампу на Буни је, наравно, било сунчано. Веца и Снеца су дркале свој касетофон док батерије нису поцркале, далеко пре циља.
Осмог смо се погубили негде око Метковића, сачекивали се скоро цео сат, свратили негде успут (у Шибеник, можда) на кафу. Свратио до оближњег киоска да купим Политику и успут запитам момка за ону терористичку групу, јесу ли их све похватали. Он се усро ко грлица, звера лево десно, ћути бре... Види... код нас је то оглашено као велика победа јединице територијалне одбране, јака ствар, али овде су можда службе још трагале за јатацима. А група је финансирана, опремљена и обучена у Немачкој. Уз сво блебетање против тероризма, нарочито кад се узме у обзир масакр на олимпијади пар месеци касније, финансирање и гошћење терористичке банде је ипак океј, под условом да се боре против комунизма. Остали јок.
Нашли добро место у Борику. Теус је ту, са Регином, баш згодна риба. Још неколицина од лане, са све Панчевцима, на истој дијети. Слађа је са неким Микијем. Увече, на доку, исто као пре, само боље. Регина се стално смеши на мене. Стари крејзимен нам указује гостопримство, па настављамо напољу, на неизграђеном плацу с друге стране раскрснице.
У недељу, 9., сам се мало постарао за фарбу али пребрзо, јер сам имао осећај да сам ту већ недељама... јој. Утисак вара. Теус и Регина су ишли у танце шуле па су отишли до хотела да тамо мало плешу, видимо се у диску. Но, мимоишли смо се. Успео да објасним Слађи да немам ништа озбиљно против ње, ал' да се не лепи за мене, како ћу наћи рибу ако изгледа као да је већ имам. Ту смо изашли на јасно и више није било проблема.
Понедељак, 10. Седео пар сати са Регином на плажи. Нацртала ми Астерикса, делује професионално. Показивала ми фотке, много се распитивала за Теуса од лане, је ли јој био веран. Док смо тако причали, појављује се нека крнтија од мерцедеса, са знаком мира на решеци, долази до плаже. Одмах познам Рудолфа за воланом. Са њим је Грекс, мршав, тршав, плав, и још луђи.
Поподне још седео са Регином (шта смо ми то уопште радили цео дан?). Неки Макс, Холанђанин, крецав павушан, наранџасте наочари, певуши кад "they call me mellow yellow", кад "all together now" - прозвали смо га Олтугедер. Увече отишли код Милана, ал' прво стали код Ника, јер је испод пута, па смо се поређали уз зидић и отпевали бар десет строфа оне швапске песме о говнима. Седели код Милана, за два спојена стола, до пола два. Отишло 4-5 литара белог стоног, замало да самог Милана бацимо под сто. Регина ми певала "Никл сонг" од Мелани, на уво. (то ми мало чудно било, обоје су коју годину старији, и она проверава да ли јој је био веран, а овамо све уз мене... мада, нисам се залетао). У повратку су њих двоје мало плесали на раскрсници - танце шуле ради - а Рудолф показао како потрошен упаљач (први пут видим такав, који се не пуни) може да баци варницу од преко пола метра, ако се заврљачи о асфалт точкићем напред.
Лоше време 11. па смо отишли до града, посластичарница, пењали се уз јарбол (за заставу или ферал, на броду нисмо били). Рудолф донео на док оплетену флашу од тосканела, у њој чај од шипка. Нема кога није зајебао. Он и Грекс решили да оперу фармерке (црвене) и чарапе, прво морском водом, на себи. Приметили да сва тројица носимо шешире (кевин је сад мој), основали Шешир клуб. Скоро да сам имао неког успеха код Ингрид (још једна нова... канда смо постали некакав центар са тежом, само долазе). Увече, међутим, утече, није се појавила. То вече код Ника, након што смо отпевали, сишли са шеширима међу столове и набрали се новаца за две-три литре вина код Милана. Ја свој шешир нисам ни понео, него ували Грексов некој смеђој (Илзе или како већ), ухватила више него ми синоћ - 1300 у једном шеширу, у другом још више. Стрпали све у један шешир, то сам натукао на главу, па код Милана. Било нас је превише, нема толико столица, него смо поседали на земљу а боце са вином су само стизале. Придружили нам се неки Аустријанци, па нека Ђ. из Загреба, коју је гњавило неколико жабара. Ни успешни ни оригинални, али упорни.
Макс се напио. Певало се "all we need is wine" и "what do we do with drunken maxie" и ту је настао "није то ништа бенд". Четврту флашу смо поделили, у повратку, са неким од тих жабара, па Швајцараца, па опет неких других Италијана.
Дванаестог одоше Теус и Регина. Морао сам да је пољубим, па сам њему рекао да зажмури, а неко добацује "и жмури тако петнаест минута". Нестао и Макс, још у 4 ујутро. Опет облачно. Око ручка Рудолф продао Миливоју 100 марака, по нешто вишем курсу. Поподне нас тројица, Веца, Снеца и две њихове другарице (симпатичне, летују у неком месту низ обалу, близу) отишли до града да се зезамо. Научили Грекса да се цењка на пијаци. Купује шареницу, а ми пазимо да се не примети да све разумемо што се каже, то нам је предност. Првог и другог продавца је оладио, трећег мало зајебавао, све тражећи немогуће - те фронцле 20мм дуже, те усправне штрафте (ал' онда би био шав на дну, слабо место оптерећено). Четвртог прескочио, петог опет измасирао па се вратио код првог и купио за 2000 уместо 3000.
Увече у диску играли коло :). Онда као нормално али није ишло, ова двојица сувише луди за то. Нове рибе, Инес и Рене, већ пијане. Ова друга ми запала да је придржавам кад смо их пратили, ајој, ем се тетура ем тешка. Назад у диско, поседали на подијум, изули се, гомила обуће у средини, плешемо седећи. Пауза, па поново. Остали нас већином посматрају, а онда се ми окренемо па посматрамо њих (аналогно оном Рудолфовој да "хипици долазе на Дам да посматрају шашаве туристе"). То им се баш није свидело, а претили су и да ће да ошишају Грекса. Била ту и Ђ. из Загреба, па сам све нешто око ње а она и би и не би, неодлучна. Па отишла за шанк и седела с неким другим друштвом, а неки клинац, Оландез, дошао да ми јави, ваљда је мислио да треба нешто да интервенишем па никако да ме пусти. А онда се опет појаве они Италијани а од ових се један већ као спрема за тучу. Одем да је упозорим, и тог лика да не прави гужву, мир брате мир итд. И он се поплаши. Од мене (!). То још није било. А лик се буквално скупио, убеђивао ме да мрава не би згазио итд ... "добро де, нема туче, одлично. Све је у реду." и одем да играм са Ђ. и она ми исприча довољно позадине. Тресла се гора.
У повратку покушали да стопирамо у шеснаест палчева, ал' некако није ишло. Није ни битно, један километар.