24-VII-1972.
Чекам је цео дан. Читам Луна, краља поноћи, чак. Мада, није ни тако лоше. Келнерица у ресторану у кампу убеђена да имам бар деветнаест, морао поподне да јој донесем пасош да види. Поверовала некако, али и даље врти главом. Увече се нервозно осввртао - она касни а много раје, сви живи дошли, шта ако опет крену некуд а ње још нема, да не буде да не могу да их нађем као синоћ, а чуо сам однекуд како се Патрик дере. Пита Мачка "гдје ти је твоја дјева на бијелом коњу?". Да ми је знати. Нисла нам се то вече први пут придружио. Још један плажни гитариста. Отишли сви заједно (стигла и она утом) на неко пољанче иза раскрснице, можда 200м од капије, оградили камењем и потпалили логорску ватру. Дивно изгледа у светлости ватре.
Нисам носио фармерке, још мокре од "вађења злата". Не сећам се тачно, ал' као да видим прстен неке девојке у води поред дока, па сам ваљда скочио да га извадим док још видим где је.
26. смо ишли у град на концерт Тајма - нови бенд Даде Топића, који је до јесенас био у Корни групи (чији концерт пре неки дан ми је промакао). Срећом није каснила, ухватили смо бус, нашли место, набавио карте. Сад сам већ умео да издалека спазим сјајну плаву косу, и препознам корак. Само сам рекао "полазимо" и срео је негде на пола пута, остали за мном. Само да је опет пољубим... Што ми је била и последња шанса за то вече, после је било "дај немој толико има света около". Срели тамо и рибу Попа, из IV3 и ону четврту што је понекад са Д.М.
Седело се за столовима, више онако кафански, на тераси на зидинама у старом граду. Нека Аустријанка, са дечком, с моје десне стране (сад како нема Еви, она ће Корини бити текућа другарица) је гађала шљунком неког лика напред, да му каже да се помери јер она не види ништа. Баш кад је приметио и окренуо се, ја сам се смејао око нечег што је Корина рекла, па је мислио да сам ја. Опет замало - није било туче, а сутрадан смо случајно седели за истим столом са Нислом, и овај рече да сам му однекуд познат.
Дадо се зајебавао са концертом, хотелска тура и ваљда му је већ било доста (вина и свега), па ми није било много жао што нисмо остали до краја - у 22:10 излаз бина лево, успео да нађем пречицу до аутобуске и опет смо стигли на време. Била су два слободна места, али подалеко једно од другог, па је одабрала једно и села ми у крило. Кривуда друм, стари далматински град, тесни сокаци, држала се чврсто.
Опет смо седели на оном зидићу, на два метра од воде, месец пун, вода огледало, видимо светла од хотела и кампа. И онда баш кад не треба, морала да оде.
Дана 27. дошла да се сретне са том Аустријанком. Већ сам спремио регулу и направио савршен снимак. Штета што имам још свега један (а на трећем смо обоје). Рече да не уме да плива, па сам обећао да ћу је научити. Било је забавно у води, али смо се само зезали у плићаку, прави курс сутра.
Поподне ми је опрала косу, "чекај само да завршим цигарету" - ето, не сећам се ни да је пушила, ваљда није нешто много и не док смо шетали.
(ово је снимљено неко вече касније, кад се спремао пљусак, па смо седели тако и после завршили код Нисле у кући; кућа је унутар кампа, ћале му је директор. Веца је боса, он свира, остало су Холанђани од којих сам позајмио блиц за то вече)
После седим са Нислом и оним типом од синоћ.
- како то да не уме да плива?
- има разноразних ствари, мој Хорације
- пусти мене, положио сам некад за инструктора
- па продај ми пар трикова
- ма само пусти ти мене, знаш, увек може нешто да се увати
- то ми следује ионако
- па баш зато, пусти мене
Аха, како да не. Онда тек овај тип примети да сам му познат, па разјаснимо ствар. Утом ево и ње, одемо на док, па се спустимо низ лотру на даљем крају, тамо је око 3м дубине. Кажем "знаш шта треба да радиш?" "па, да..." "ајд пробај, да видим шта знаш". И заплива она као делфин. Аха, добро, прешла си ме. Попели се на мајмунско острво и зезали се тамо. Хтео да је учим да скаче на главу, јок, скакала стално у буренце. Једном сам нациљао да изроним испод ње, не знам шта сам уватио. Онда опет јахање, мислим да смо победили једном, други пут обоје пали на Хупсија - она главом, ја куком. (а да, рече да је рођена са сраслом лобањом, без меког места)
Увече каснила, знам да је остала са својима на вечери, а обично не вечерава. Мачка је већ испалила своје о "дјеви на бијелом коњу", рекох "данас је двапут стигла на време, може да касни трећи пут... ако не дође за три дана, дођи да ме тешиш".
Увече сам је спазио опет издалека (увежбано) па сам се сакрио иза Волфија кад је прилазила. Почела да се распитује за мене а ови сви као не знају, врдају, сацамстигонемампојма и слично, а онда ја прокрештим своје "what?", што је напола чула ал' је сконтала тек кад сам поновио, дошла право код мене и пољубила ме. Каже вечерали су шашлик, келнер полудео кад је почела да одваја сав онај лук и паприку, да не закачи погрешан укус у устима. Као да бих ја марио... Каже како је баш уморна. Па јес, цео дан си учила да пливаш. Имала је слободно до 22, дакле да бисмо пошли у 21:15 предложим 21:10... дакле буде 21:15. Па и ниси тако тајанствена и непредвидљива и нечитљива као што си се хвалила... За још две недеље бих је знао.
- шта си помислила кад си видела да ме нема?
- ах мислим хвала богу
- а бистра си ти, брзо смислиш штос
Тврдила је да није баш паметна, не иде јој школа, слабо памти, не повезује чињенице, много фантазира. До пре неки дан није веровала да сам одликаш и да баш и не трошим превише времена на учење и да имам времена и за клуб. А онда се предомислила и сад мисли да сам урнебесно паметан. Ко би рекао.
Штета што се више нећемо видети. А, видећу ја тебе у новинама кад будеш мис света. Ма не, нисам фотогенична. Мислиш? Чек да видиш шта ћу да урадим с тобом.
Ходање је било проблем, уморна и још је боли глава како је пала на Хупсија... а на растанку, рече боље да се ово брзо заврши. Што? Ако потраје има стварно да се заљубим у тебе, па ће растанак бити тежак.
А 28. сам се прво обријао, трзала се пар пута кад спустим браду на нежнија места, па ето на захтев... Иначе дан прошао у излету на Скрадински Бук, тј слапове Крке. Све фино и красно, ама у повратку Миливоје и његови баш хоће да сврате у Биоград. Оде на то пола сата, ајде, и са тим стижемо на време. Али онда још и код оне две негде успут (што су навраћале неки дан) а ту се засело. Стигнемо у 19:45, нема шансе ни да вечерам тако брзо... док сам изашао, нигде никог нема. Попиздео скроз.
Сутрадан се Веца и Снеца жалиле кеви што су јуче изазвали кашњење, па оне данас трпе од мене јер сам неподношљив. Нека, нека.
Лајна и Мачка кажу да сам им недостајао, нема ко да их поштено зајебава, досадно је. Увече се Корина није појавила, па сам дигао руке од чекања и отишао до диска да стигнем Лајну и Мачку, где смо утаманили нешто џина и тоника. Избавио сам их од неких Аустријанаца, које не подносе због нагласка а ла Хупси.
Тридесетог повео Лајну и Мачку као делегацију да видимо шта је са њом. Мислио прво Волфија, али је играо миниголф са Зиги. Било им је као досадно, ал' су ми дужне за синоћ. Ова се баш обрадовала што нас види, каже прехладила се нешто али доћи ће сутра. Имала је неку слатку јакницу са украсним џеповима на цибзаре дијагонално. Штос године су били цибзари са потезним прстеном, тј ако нешто има прстен на цибзаро, то је берба 1972. Најбољи изум на ту тему, штета што је био само штос и морао да нестане, ја бих то и данас хтео.
Наравно да сам прво приметио цибзаре. Јакну је сама сашила. Кева је после нашла тај модел у Бурди, свеједно, оставило је утисак. Они су јуче ишли на Скрадински Бук (ал' смо синхронизовани...).
Баш се обрадовала што ме види - сину око, само што не заплаче, стисак руке као да јој не побегнем, блажени осмех... Не видимо се вечерас али сутра обавезно.
Увече у колони по један. Нисла напред, ја страга, Веца, Снеца, Лајна и Мачка у средини.
- Мачка, увуци дупе
- Лајна, увуци језик
- Гракула, увуци зубе
Стигли до феријалца, тамо нашли Волфија, успут смазали по сладолед. Свратили код Милке, седели с њом, зајебавали Мачку што је дебела (а није, само мало округлија у лицу). Волфи је учио језик, савладао већ туце фраза.
Спомиње се: 10-XII-1980., IV3, Анита Хертман (Корина), Вера Стојановић (Веца), Марко Поповић (Поп), Меланија Мерћеп (Лајна), Миливоје Стојановић, Милка Мерћеп, регула, Сланислав Дуњић (Нисла), Снежана Стојановић (Снеца), на енглеском