Јуче велики молерај у ДЦ-99, па сам касно стигао у град. Никог из моје резерве није било (тј неке 4 рибе којих се више не сећам, а тад сам их имао у виду). Седео дуго и зезао се са Васом и Паштаондама, и тек око пола десет разлаз да пробамо да уватимо нешто. Мислим да је на њега био ред да смисли неку фору. Мувао се неко време око неке Р. која као има неког типа, балавца годину старијег од ње, оно има свашта и разбацује се да се покаже а шупаљ је... али је јааако сладак. Добро, нека те, одлучи се већ једном. А и другарица јој била нешто накурчена па... ћао, нећу вас пратити.
Вечерас славили Јоздин рођендан, млитаво. Отпратио једну из IV4, па ништа, а са њом и не бих (нб. то је она што је 2017. још увек одлично изгледала). Добио културну штиклу од још једне из резерве, ма све скупа шугаво вече.
Онда Чарга и ја пратимо неке две (она као моја је из средње земљостругарске, тј пољопривредне), а кад смо стигли до на ћошак од циља, он је као имао неког успеха, она као моја нешто збрисала а појавио се и неки леви Симче из 13. фебруара. Стигао кући у пола један.
Осмог-деветог викенд с маторима у Врњачкој, а знао сам унапред до у танчине на шта ће то да личи, ал' ајд да не кварим. Руља се тамо дели на склеротичне и балавце, нема мојих. Има гимназијалки ал' шта ћу онда с родитељима. Вредело је видети залазак над Моравом и неколико баш блесавих дуга. А општи став према мојој коси и бради од 42 дана је да је баш штета што тако здрав прав паметан и перспективан испаде малоуман. Сад тек намеравам да пуштам косу наредних сто година, у инат.
Хтео да купим неку фрулу, ту сам на извору, ал' оно бушено жарачем, на произвољном растојању, па ти ајде свирај. Бака понела неке шалове што је исхеклала (или исплела?) да прода, па се изнервирала што не може.
Зачудо, вратили смо се мање-више на време, па ајде још једном у град, са косом. Нашао се с друштвом али више волим да процуњам, ал' нисам нашао ништа. Након два-три премештања, свуд около налетим на људе који се лепо проводе, изађем са Гашом напоље, накурчен и он. Стигао кући у 23:15 (баш рано), вежбао у гаражи фрулу до поноћи, од поноћи се шишао. Дошло и то. Нисам слободан, чим ово морам. И тај историчар, колико год да га се још увек бојим, а и то мање од осталих - не дам се збунити, разложно одговарам, што је било само двапут целе прошле године а и то прошло без да ме секао... ал јебига, он има овлашћење да ме отера на шишање. А тек другима шта је радио, леле. Како лако може да се буде без кривице крив. Добро, де, то је човек без детињства, ратно сироче, домац, Руси га одгајили, али бре ако се од нас као гимназијалаца очекује више него од осталих, уз то ваљда треба да иду и неке слободе.
Наравно, све се тако премишљајући, олиндрао сам се очајно, право страшило.
Сутрадан (13., први дан школе) сам видео на шта личим по дану, па нешто раније збрисао у школу да ме бар код куће не зајебавају, а успут све имам осећај да сви гледају у мене. Бар сам срео опет Вишњу (ипак ће бити ту док траје школа). Још се пролепшала и јако се обрадовала кад сам јој испричао за унеско.
Руља из IV4 је већ стигла да попије две-три литре нечега и били су мало блесави. На Рушку не вреди да чекам, џаба што ми даје наду. Д.М. опет одбојно расположена. Воза остао исти сероња као и пре.
А ти се не дај, шта ако Слађа, Драгана и Боса сматрају да си се убогаљио, порашће, то је само коса.