29-IX-1972.
Прекјуче много руље у ДЦ-99. Још радова, ужасна кафа.
Увече лош провод, Ема се на крају закачила највише уз оног трећег, а мени се накачила једна која је можда и добра риба али ми стилски никако не иде... можда су најлон чарапе и лаковане ципеле испод панталона, а и то до чланака, нека мода, ал' није то моје руља. И испоставило се да немам скоро ништа заједничко с њом, не иде, не надахњује. А онда испало да ја треба да правим друштво једном војнику док се она повата с другим... ма ћао.
Данас у школи русвај. Окрећу други лист. За сваки прекршај, избацивање. Веце више није пушионица, шишање обавезно, а како су блесави још ће нам измислити и радну одећу.
У IV4 гадно, изгледа да ће неки по двапут да се шишају. Две године смо живели ко мали богови а сад изгледа стигла директива одозго да се пооштри, све у складу са оним говором Станета Доланца да то треба мало притегнути. Јесте он мислио на спречавање привредног криминала, да се унесе дисциплина у посао итд. И шта би - женски веце се запушио од пикаваца, диша добио нервни слом од тога, и сад следи одмазда. Почело рибањем риба по трећем и четвртом разреду, сад се чује да је и неки Лунгур избачен. Мора да је наша коса кочила привреду.
Увече се закомпликовало са Емом. Отписао сам је, али помало пратим развој радње. Сима пајкан само дели личне грешке - добио их је и ЦД и певач из Паштаонди. Добродошли у клуб опоменутих.
Питао сам је, ипак, је ли се одлучила. "Још ништа", каже. "Па јел' знаш уопште шта хоћеш?" "Не знам". Други одговор би ме зачудио. Мада, како је рекла "па не мораш ме ти... чекати" је звучало баш оно... да је не испуштам. Остао да видим ко ће да је испрати - гле, ЦД. Он је сад као неки новинар, ал' извештава само са пијаце.
Јутрос био до прекршајног и дао изјаву. Нисам ништа записао, али се добро сећам да је отаљано реда ради, кога уопште занима бајаги измишљен ексцес од пре три месеца. У записник није ушло оно што сам рекао, него како је то овај препричао. Добро, мислим се, ако се икад буде потегло моје учешће, могу увек да се позовем на тај записник и да укажем на то да ја тако нешто никад не бих рекао, нарочито не тим речима.
Имао сам оправдање за цео дан, и није ми се ишло у школу, ал' нисам ни понео ништа, чак ни неку књигу. Сео у клуб и убијао време, после тражио бубњара из Паштаонда па га нисам нашао, ма свашта само да не одем у школу.
Поподне састанак у клубу, поделили филмове (траке ваљда?), па онда отишли Срле, ЦД и ја до Аћима ал' нам се измигољио. Ишао онда у аеро клуб, гледао како раде ови из Филмских новости... и онда ме нешто болела глава, правац кући.
У суботу у школи завршио преводе текстова Корни групе да пошаљем Корини. Онда снимао радио-шах меч (идијоти једни, пола сата им треба да смисле један продужни кабл). Један тип ми се смучио, дува се са камером што је купио а све "јесам ли добро уложио паре", као да ли има нека камера која се више исплати. Немаш ти три чуке, буразеру.
Моји били у Темишвару, између осталог нашли усну хармонику, да се мењам са Васом за фрулу (и он свира гитару). Увече, диско преуређен нешто, нова опрема али моно (мада, не знам да ли сам из старе икад чуо стерео), светла више не играју, али сад диџеј има кабину и зид око ње и некако је бољи распоред за ђускање, ех да ми је још косе. Нашао најзад бубњара. Рано отишао кући.
Кева се боји да опет не испаднем некакав коловођа као 1969, па да не надрљам без везе. Изразговарали смо се онолико, и испада да није битно шта сам све урадио, чиме све напунио главу, изграђивао себе у сваком могућем погледу, кад ми то још не даје право да управљам спољном страном своје главе, кад сваки профа може да ме отера на шишање кад му се ћефне (и још добијем неоправдан). Кад ћемо прећи на суштинске ствари кад толико морамо да се прегањамо око споредних. Уосталом, и ћале је некад носио косу и шишао се трипут у четири дана... на неку другу фору, али из истих разлога. Сад треба да научимо да се бунимо, кад ако не сад. Јер се са тридесет постаје конзервативан (да, и та је реченица допливала однекуд). А то са тим друштвеним нормама, па они колико сутра могу да не буду у праву с тим.
И онда сам мислио да се исплачем ко човек, да истресем све добијене штикле и остало, ал' оћеш, више не умем. Није успело ни прошли пут, мора да нешто није у реду са мном кад не умем да плачем.
У недељу снимао неко такмичење радио аматера, лов на лисицу, неки тип из Новог Сада ме се сећа од пре. Гаша ми правио друштво.
Поподне, невероватно, сео и учио. Дошле Веца и Снеца. После се окупао, па са скоро мокром косом тутањ у град - ћале ме одвезао скоро до Дома омладине. Тражио оног бубњара ал њега нема, зезао се нешто са Васом, пропао код оне слатке рибе из другог шест (или ће сад бити трећег...?) и онда је наишао блок "ко шта увати". Диџеј ме добро насмејао са "не смем да гасим светла овог пута, забранио ми Сима пандур". Јер је он најзад успео да наговори Ему да играју. Сви гледају у њих, сви се церекају.
Срео Б.Н. из IV4, каже смислили су да бојкотују професоре тишином. Онда наишла Р. па сам се издиванио с њом, док сам још бесан на све. Морам одржати некако тај бес, да ме не прође олако. Сувише се брзо навикавамо на свашта.
У понедељак, 2. октобра, скраћени часови а после се као оформило неко ђачко тело које би седело на седницама, а можда једном и имало неког гласа, кад и ако развијемо одговоран однос према школском инвентару (дакле срање је због вецеа). Засад има да "седиш ћутиш питаш кад те одговарам"...
„Па шта онда“ - Жика Главоња, Цука, Воја, Миле Џегер, Деја
Поподне био с маторима у граду, најзад купио тај албум од "Тајма", преслушао код куће па онда тутањ у град. Ови из "Па шта онда" се испосвађали на мртво. Један гитариста сере, као не ваља му Вокс. После сам пио неког цара лазу иза бине са другим гитаристом (добар је био Лаза, не знам какав је био цар али се разумео у вино). У повратку се зезао са Слађом али јој се јако журило, само што се није упишала.
Ових дана сам стално имао са собом неке фотке, па у том шпилу носио и неке своје, и нешто што сам се сликао у клубу, док смо моловали, у оној мајици из Трџе. Гледају то неке рибе из IV3, и каже једна, не видећи да сам ту, "што је крвав овде, а да га видиш у природи...". После јој било криво па је као хтела да се извади... али има фрајера.
У уторак је Средљак донео касеташ па сам цело поподне паковао касету за Корини. Вишња хоће да подгрева сарме са оним Љ., није нормална, тип је гелиптер.
Среда, 3. У зборници смо представници трећег разреда Хазим и ја. Не знам ко нас је изабрао. Увече гледао "Ћорсокак" од Поланског. Е јесте луд, свака част.
Фрајер у средини би могао бити чувени Кужа
У четвртак јурио по Дому омладине стубове* и којекога за лову за слике, уватио штогод. Спопала ме Слађа и у строгом поверењу ми испричала како Вишња прича около како сам ја скроз затрескан у њу, малтене љубим земљу куд она гази и слично, и не дозволи јој да то ради. Ма, нека је, мислим се, не претерује баш много, а с друге стране ја њу јурим сад већ из пуке радозналости - на шта би то личило кад би било. То одавно више није озбиљно. А ако њој значи да има чим да се дува, нека јој. Да је упалило, вероватно бих се грдно разочарао. Добро, донекле сам је и сам на то направио, а што се од тога уобразила, њен проблем.
Но, већ сутрадан сам почео да је заобилазим. Поподне дошле Миља и Слађа, да ова насними Корнијевце и Тајм. Онда код Прлеског на баклаву, а у повратку покисао дибидус, кроз јакну до џемпера. Није ми сметало да увече опет одем у диско, бар сам истерао остатак лове из Паштаонди.
У суботу, 7. нађем неку малу да играмо, симпатичан профил па нисам много ни загледао, и прибија се она све уз мене, видим хтела би, али осим тог профила ама ништа, ни да бекне нит из осталих углова личи на нешто. Збришем јој да као утерам паре од још неког, ал' после овај пусти "Беспомоћне" па још "Замало да се ошишам"... трефио ми жицу, било ми тако све равно, па сам опет играо с њом. На крају сам чак и отишао на исток и вратио се опет до ње, и распитивао се код друштва како да је се отресем. Извадио се на то да сам обећао Д.М. да ћу да је испратим. Истина, збрисао сам у 21:30 а овој обећао за 22:00, па сам се сакрио иза завесе код Паштаонди. Пио с њима мало вина, обећао да ћу сутра донети онај луди шешир.
И онда сам стварно нашао Д. и отпратио је, и жали ми се како је Ш. одвратан и како не може да га смисли а не уме да се снађе да га културно откачи. Ех, имам и ја тај проблем данас.
----
* интерна фора, „стубови Дома“ су редари, тј Кужа и остали избацивачи
Спомиње се: IV3, IV4, Анита Хертман (Корина), Васа Шанчев, Вера Стојановић (Веца), Вишња Лазин, Гаврило Ташков (Гаша), Градивој Средљев (Средљак), Дом омладине, ДЦ-99, Милан Шебрцан (Аћим), Прлески, Славица Тејин (Слађа), Смиљка Грајин (Миља), Снежана Стојановић (Снеца), Срђан Злајин (Срле), фрајер, Хазим Јабучин, на енглеском