Тип из IV3, другар, добричина, мада као и већину из тог одељења, слабије сам га знао.
Завршио, што је било скоро нормално за железничарску децу - као официр. Јер завршиш прави факултет о државном трошку, стану и храни (нема школарине, али ово има да одрадиш бар годину за годину), а кад одрадиш, одеш да радиш где хоћеш као цивил. Аха, али си заувек у резерви и које то цивилне послове може да ради стручњак за ракетне лансере?
Умро је 2005. Немам појма како и зашто, али је деведесетих морало бити зајебано бити официр, чак и у том мирном крају у Македонији, а наредна деценија није била много боља.