04-IX-2010.

Другог смо купили новог мирка, у оном малом дућану код пиваре. Донео га поподне власник лично. Коштао је око 4000 динара, дакле 40-50$, досад најјефтинији. Најпростији, без дугмића, ништа дигитално, нема чак ни часовник са 12+12 сати дневно, само две ручице, за проценат и минуте, и право звоно, не пишти.

Бициклом до града, да уновчим још 1000$ у путничким чековима. Скоро да нема гужве, субота је, само два шалтера раде. Шалтерџија ми саопштава најновије вести:

- а, чекови... добили смо ново упутство, сви девизни чекови иду прво у полог, пре него што вам исплатимо.

- онда ћете морати да претрпите да ме гледате и у понедељак

- овај, не, полог је цео месец

Тако свака банка пре или касније падне под утицај своје природе, и смисли још начина да држи твоје паре у својим ру­кама докле год може. Ове бих чекове у Мађар­ској вероватно уновчио за 15 минута. Колико сам се осећао битан што сам, вероватно, био разлог за ову промену правила, толико сам и попиздео што нису сачекали са тим још пар недеља.

Шаље ме у Фритезу, на другој страни трга. Клинац чувар (ака обезбеђење) покушава да ми објасни где тачно, све у новим координатама - имена данашњих дућана која још нисам попамтио. Питам за неке старије, каже „па баш где је био мегдоналдс, једини који је икад затворен“. „А не баш, знам неколико преко који су затворени“. „Па бар у Европи“ - „А то, да, нису издржали конкуренцију Цвелетовог* киоска - ем јефтиније ем боље“.

У овој другој банци шалтеруша нема појма, суботом не раде валуту. Ајд у понедељак.

Јохан је ухватио и појео муву. Замало и другу, зинуо па му излетела. Окачио сам његову фотку на ппп и већ га зову да дође да прави мачиће по Београду.

Купатило је како смо га оставили. Држачи за пешкире и четкице (исти као у ДБА), јака словеначка пластика, још стоје и држе, онај турски лавабо с ногом једнако жућкаст, огледало и полица шверц из Румуније (то смо пренели из старог купатила 1993.). Видим и Лена ту држи своју посудицу за пропирање носа, то је донела оданде, успомена се оног течаја јоге. Делује ми да су пешкири они стари, из прошлог века. Уштекана у зид је нуларица за браду (и косу, ал' за то неће да се користи, бар не на мојој глави), кинески Симел од 700 динара, пардон, динала. Ни принети оном Ремингтону што сам оставио тамо, ал' за та три-четири пута годишње бољи ми ни не треба.

----

* инжењер, предавао неки стручни предмет у машинској док сам тамо радио, збрисао пре мене, више се исплати ћумур него креда

Спомиње се: ДБА, Јелена Средљевић (Лена), Јохана, мирко, МПСШЦ (машинска), ппп, на енглеском