ппп
(Место, кафана, фирма, Југославија)
Форум где сам се учланио 2-XII-2007, што ми је препоручио, ваљда, МанГо (не могу да нађем имејл). То је збег, настао кад су многи најурени са форума радија (и тевеа, како чујем) Б92, па је тај форум био једно време и угашен а нико се није за то једио, па су неки покренули овај форум. Каже има неколико ликова са старог сезама... па, нашао сам двојицу-тројицу.
As of today, # Posts: 4,873 .
У јесен 2010. сам га напустио на седам дана, рекли ми да сам досадан - што сам озбиљно схватио као могуће, па сео да размислим. Наредне недеље сам се вратио са новим аватаром (и новим шеширом на њему) и са свима подгрејао сарму. Онда сам децембра окачио линак на јућуб видео са досад најбољим доказом за кемтрејлове (лажњак, подметнут), па се поређао топли зец да ме линчује катраном и перјем. Мозгопрани стварно верују у званичну верзију. Отишао сам за сва времена, тј бар на један дужи заувек, рецимо годину.
Заувек ми је трајао добра два месеца. Вратио сам се са мало промењеним ставом - писаћу на осетљиве теме (где би могли да ме прогласе за заверетичара) суздржаније, тј ређе, али кад будем писао, биће без заробљеника. У међувремену је Ивићка приметила да Јохана личи на мене, што је досад важило само за псе и власнике им, и упасовала њену фацу уместо моје под онај шешир. То ми је нови аватар.
Коначни заувек је дошао августа 2011. кад ми је пало на ум да се поиграм својом омиљеном тезом да је Србија колонија добровољних поданика, и спрдам са идејом да српском не треба шђчћж и да било која реч у њему може да се насумице замени енглеском (остали језици непожељни). Прво сам хтео да скупим статистику назива тема - колико их је скроз на енглеском, колико мешано, колико на бајаги српском (са само 26 слова), колико на правом српском. А онда сам прешао на "ако не можеш да их задобијеш, загуби их" и почео да пишем у стилу наслова теме - истим типом језика, Са Великим Словима где треба, и истим процентом језика. Али све ћирилицом, зајебанције ради, али не, оптужили ме да тролујем. Па сам тако 17-VIII-2011. написао (натастатурисао) опроштајно писмо, где сам небираним речима изразио своје мишљење о кандидатима за западне поданике. Мост спаљен.
У међувремену сам прешао на Бурунди, почетком 2012. кад га је и основао, а и то опет као збег, један од виђенијих чланова са Пепепеја. Било је слабо посећено, тек понекад понеко. Разбудило се тек 2014. До 2016. је већ пичило све у шеснаест. Досад ваљда најбољи форум (осим УАа, прича за себе).
Био сам се накратко вратио јула 2012, и нашао како исти раде исто. Подјебавао сам их другим методама (нисам се држао стила наслова, него оног ком одговарам), издржало четири дана.
Спомиње се: 20-XII-2007., 11-VI-2009., 16-VII-2009., 04-IX-2009., 05-IX-2009., 11-I-2010., 13-IV-2010., 11-VII-2010., 10-VIII-2010., 26-VIII-2010., 04-IX-2010., 13-XI-2010., 16-XI-2010., 01-V-2011., 02-VI-2011., 21-VII-2011., 23-VIII-2011., 29-XI-2011., 05-I-2012., Дан казни, 15-II-2012., 10-IX-2012., 21-II-2013., 17-V-2014., 05-VII-2014., 16-XII-2014., 25-II-2017., 11-V-2017., 03-VIII-2018., 30-III-2020., 17-X-2022., 08-VIII-2023., Бурунди, Градивој Средљевић, ЕнигМан, Јохана, Њалтер, сезам, УбикАгора, на енглеском