Дошла поподне. Дао јој писмо од Меланије да погледа, колико да види да нема ту ничег великог. Тј ова је чула да сам писао Ђелету Малетићу на радио Нови Сад, око оног да "нема довољно интересената за Корни групу", па ме се сетила. Каже ма све у реду, ради шта хоћеш, што сам и урадио. После кад сам је пратио на бус(... 67 речи...)
У понедељак Соња нешто морала да иде некуд, па смо је Воза, Средљак и ја замењивали у првом један, гле опет чисто женско одељење. Прво нису хтеле да нас приме, ал' кад смо кренули да причамо неке своје приче, углавном о томе како код нас изгледају њени часови, почеле су да слушају и да питају једна другу кад нешто не чују добро. Дуда је у том одељењу.
У уторак две професорице нешто накурчене, прво ова из социологије нешто око ћерке* своје, онда ова из астрономије цео час држала говоранцију Драгани (сад да ли је то у вези са тим што је ова, у једном од својих покушаја да од Возе направи фрајера, села њему у крило). Приде опет била нека сфушерена као приредбица о Лењину, овог пута на руском, ма и ту смо канда нешто зајебали.
Четвртак, 14., Букац ми доноси монтажни сто, почињем монтажу корнијеваца. Писао Рудолф, каже хоће да путује на Тајланд. (... 7 речи...)
Петак, фрке по школи се смириле, Воза и Биља се извукли. Дошла нешто раније, увече гледали "Љубавника великог стила" са Глендом Џексон, тј нисмо се нашли у граду него сам отишао по њу, и то све некако средили у последњем тренутку, она искаче из кола, купује карте док се ја паркирам, све у минут до осам.
(... 89 речи...)
У суботу (16.) ишли нешто по граду у набавку, њој дугмад за хаљину и чоколаду да понесемо, отишли код њене цимерке нешто. Није лоша риба, делује свеже, у ствари је се сећам штогод из гимназије. Зезали се с њом неко време па онда код мене на вечеру. Потом пешака у град, саберемо 12 кинти за дискаћ, у самоуслузи код рампе узмемо пола литре рума и неку леву филтер македонку (ни не сећам се да су постојале цигаре са тим именом). Фазон дана је био да кад нешто лупим, добијем лаган шут у цеваницу, што је било почешће. (... 23 речи...) Причали смо свашта, како се у мађарском само племићка презимена пишу са ипсилоном на крају, научио да кажем dohányipar (дуваника), покушавала да ми објасни какав је осећај кад се има мензес.
Кад је остало деци рума, одемо у Дом, флаша од пола литре уопште не вири из џепа шињела. Понеко је и приметио да сам пијан, нпр. З. из ДЦ-99. Слеш био добро расположен, нешто ју је зезао (наравно, нисам чуо ништа, бука). После срели Јежа, каже украли му плоче из диска на Грошу.
Онда смо сели негде, попили остатак, флашу оставили под столицом. Свирао је бивши Мозаик, сада први пут као Краш бум бенд (тј Грне).
После причали успут о свачему (сутрадан ме питао Ј.Б. има ли вести, стоји ли још мост или се срушио под нама). Журили да не закасни ни минут, корачали загрљени пуном брзином, па стигли и да ухватимо који минут код нашег зида. Отпловио кући свестан само битних чињеница - где треба да стигнем, које је доба дана, и како се хода.
У недељу, 17., одем касно до клуба и наравно већ закључано. У повратку у својој улици сретнем З. и М. и увалим им позивнице за пројекцију "Поноћног каубоја" у уторак.
Дошла је поподне па смо се слатко исмејали док смо реконструисали где смо то били синоћ и шта је све било. После кад сам је пратио, наиђе Ј.Б. и каже "баш сам хтео да се понудим да јој понесем ту торбу ал' видим ти си ту видим лепо ти стоји, постао си професионалац".
Понедељак, наравно, празан. У уторак Средљак и ја теглили митраљез и минобацач (НМН нам канда није заборавио прошло гађање). Увече он и ја отишли у Дом на пројекцију. Већ ме чекала, нешто болесна, каже главобоља по читавом телу. Успут се и поџапала са Омом, каже "чим дођеш из Новог Сада, одмах те нема код куће, само луњаш". Као да ја могу да одложим пројекцију. Ћале ишао до неког колеге, отприлике 1км до Гроша, па нисам имао кола, ал' кева смунта да се нађемо у граду, па ми је предао кључ а они се вратили пешке. Одвезао сам је возећи најнежније што сам умео, стварно није изгледала добро.
Сутрадан су моји ваљда ишли у Румунију у шверц, па сам отишао прво до клуба, бусом, требало да се састанемо са некаквим одбором из Дома омладине око ко зна чега, ал' ништа од тога. Продужим пешака на Грош, требало је то вече да мењам Јежа сат ипо јер су му гепили плоче. Прво до ње, наравно, већ је лежала. Нешто смо мутили око мог одласка у суботу у Нови Сад, па ми се омакло да се враћам у недељу, што је Оми било, наравно, одмах сумњиво. "Треба да те научим да држиш језик за зубима. И то је школа.".
На Грошу је већ било затворено, диско није радио, те нисам био диџеј то вече. Вратио сам се код ње, оставио јој плоче и ухватио последњи бус.
----
* која се касније удала за Гашу