Плава клинка из боље основне школе у центру Новог Сада. Можда смо се срели још на оном првом течају кино технике, у тој школи, марта 1969 (била је ваљда шести разред тада); ал' да бројимо од оног фестивала 1971. Паметна (а убрзо и баш згодна), нашли смо десетине заједничких тема и причали до у бескрај о ко зна чему. Углавном дописно пријатељствао, мада било је и времена кад смо волели једно друго, онако пубертетски, али никад у исто време, него, како рече, "у супротно време".
Отац јој је био некакав научник, професор на универзитету, нека биологија. Имали су стан у строгом центру. Посетио сам је једном, мада не знам у каквим то околностима, ваљда за време неког од тих фестивала аматерског филма, јер је пројекциона сала била таман преко пута од њих. Причали смо тада цео сат, а онда сам након великог победничког круга 1972. престао да снимам филмове. Онај из 1975. нисам слао нигде, па се нисмо више виђали.
У ствари сам је спазио једном током оне четири године студија, али је нестала пре него што сам је препознао, а она мене сигурно није, са оном брадом и косом. Што сам у ствари погрешно запамтио, препознала ме је, на шта ме подсетила тек крајем 2020. кад сам је нашао на мрежи и почео опет да се, доста споро, дописујем с њом.