Отишли до СУПа да нам узму отиске, фоткају нас итд за нове личњаке и биометријске пасоше. Пасоше већ имамо, али са ознакама СРЈ, не Србије, важе само до краја године. Са новим пасошима ћемо имати слободу кретања још мало па као са старим пасошима СФРЈ (кад су нам требале визе за само 12 земаља, укључујући ту САД и Источну Немачку). Најважније, можемо у шенгенске државе без визе, од почетка ове године.
Па ћемо, као 1999. да отворимо рачун у Мађарској, да крене да ми стиже „плата“ туда.
Девојке у мурији згодне и љубазне, не полуписмени муркани којима си унапред сумњив (био ја, углавном, због дуге косе и браде). Добићемо пасоше за седам-осам дана.
Онда смо (сво троје) отишли у центар, па сам изгубио два ипо сата у Фритези (банка Интеза) да уновчим последње путничке чекове. Бар смо извукли паре. Збогом банке, нисам вас волео.
Срели смо Џолета и Дуду (ону са Охрида 1970.), па су они стајали напољу и чантрали док сам ја чекао унутра. Хтели би да упознају сина са Леном... ал' дипломирани теолог, врло несложиво с нама :). Исто су пали на причу „пишем тако неке програме кад наиђе“, оно немам посао немам плату... рекли „па није вам баш лако“. Нико ми ништа не говори, ал' ми се све чини да се проширила прича да смо тамо преко оманули :).