Дан кад су нам завукли летње рачунање времена*. Било је мало зајебано у понедељак устати сат раније, а после још блесавије што је поподне тако дугачко и што у лето сунце залази у пола девет.
Али навикли смо се. Било би занимљиво наћи чиме су то тада образлагали и шта нам је то требало. Канда су господа другови напросто прихватили то јер то сви раде, па да останемо синхронизовани са комшијама. Годинама је ово имало све мање и мање смисла, али те 1984. смо се тек навикавали на то.
Отприлике сада, а можда и у априлу ове или наредне године, сам имао једног ђака, неки Ахмет Азири, рекао бих да је Ром од исламске феле, бар пореклом, сиротиња али бистар дечко, који се изразито трудио да се не прави паметан и да уради само тачно онолико колико је довољно за двојку. На часу би урадио и више од тога, али кад се ради писмени или контролни, уради само тај минимум, преда и изађе. Скоро да сам хтео да га бијем, што тако намерно спушта себи нумеру и притом демотивише и остале, ал' шта му могу.
Негде најесен, кад је то одељење већ било бивше, ко прошао ко понављао ко баталио, сретнем га на бусодрому, продаје цигарете. Шта радиш, бре? Па ето, мало бизниса... Па што не радиш у струци? Ма нека, добро је и овако.
Сад да ли је то било овог или неког од наредних пар пролећа... Ома кренула да опет гаји живину, и по пар свиња. Прасад би већ негде набавила, ал' за живину бисмо нас двоје морали да чекамо испоруку у Валповкином дућану у Ђуре Јакшића. Тог дана, кад стижу пилићи или ћурићи, тамо би се створила прилична гужва, која би се и овако и онако разишла за исто време као и да је било неког реда, ал' јок, раја нестрпљива, гужва, нервозни, склони свађи... Пиздео сам ал' ајде, ташта је, обећали смо. Увек је имала дара да упосли друге... За то бих обично узео шкодилака од ћалета, ал' бивало је и да смо бицикловима, свако по кутију на пактрегер и терај.
Да не би трошила на храну, давала им је разни зелениш из баште. Десило се да је младе ћуриће, ваљда дводневне, нахранила лишћем од младог лука, и они попадали, као мртви. У ствари лук и има неко благо опијатско дејство, неприметно код одраслих јединки или код људи, али овима је и то било довољно. Позаспали су, ал' је била фрка паника док није укапирала шта се десило. Но, пробудили су се потом и велики порасли, било добрих батака.
----
* Лоше се сећам, то је било 27-III-1983.