јануар 1984.

Нина је почела да пузи, проходаће за пар месеци. Под у кујни је био петнаестак сантиметара испод пода у соби, а висинску разлику је лако савладавала.

Огледало у стражњем прозору је некад било у предсобљу напред, па онда није имало свог места док нисмо направили овако.

Сто је морао да се обилази. Има око 130цм у пречнику, и пригуран је скроз до зида лево. Служи и данас, као и столице. Исто нешто словеначко.

Кревет на спрат смо узели још прошле године, док смо чекали да се породи. Го је већ била сувише велика да спава у кревецу, а и тај је онда постао Нинин. Добро му је то што може да се растави и да то онда буду два кревета. Током година ће бити често само један у употреби а други ће стајати растављен негде, док 2018. не постане коначно два кревета (мада и то не мора да буде крај).

Врата иза кревета воде у ону собу што је некад била моја, а сад је бакина.

Те зиме је био баш велик снег. Добро смо утоплили децу и кренули у шетњу, не знам докле - слика има до краја улице.

Ситроен це икс прекопута припада Ђуђином будућем зету, за кога има посебна прича.

Пластични комад лево од торбице је Нинина труба са трицикла, коју сам и ја стављао на свој бицикл - није ми било ћеф да имам звонце, него сам накачио праву старинску лимену трубу са гуменим балоном, што ми је неко макао, па сам после имао ову па онда неку пластичну и то јарко розе, али исто са гуменим балоном.

Торбицу сам донео из војске. Она ћалетова плава платнена се у међувремену најзад распала, а није имала ни тридесет година. Користио сам је да у њој носим Практику и шта већ од прибора. Спектрум је вероватно под папирима са ближе стране телевизора, или је тад баш нешто био склоњен, не видим да је уштекан његов антенски кабл.

За то време, у Београду је почео да излази часопис „Рачунари у вашој кући“, касније само „Рачунари“. Први број, касније двапут доштампаван, је садржавао комплетну шему и упутство за склапање првог домаћег микрорачунара (скр. прдомир), „Галаксије“. То чудо сам можда видео једном на сајму и педесет пута на екрану, то је била права масовна појава, склопљено их је десетак хиљада из наручених комплета делова, и можда још двапут толико што су се људи сами сналазили за набавку.


Спомиње се: Горана Средљевић (Го), Ђурђа Мићуловић (Ђуђа), Невена Средљевић (Нина), практика, Спектрум, на енглеском