31-XII-1976.
Један од чуднијих дочека, јер су се саставили који се иначе никако не би. Домаћини су били Слеш и госпоја му. Од гостију, нас двоје, Ђенђи (!), после дошао и Б. (син директорке Змаја, не знам да ли је тада већ била у пензији), и нека госпојина рођака (која ће после бити шеф банчине испоставе на 25. мају) која је дошла после поноћи.
То што Слеш цуга на овој фотци је расол. Није да је требао, нисмо се нешто урадили, ал' је био баш добар.
Глава на столу је моја, али нисам пао од пића, него сам нешто испустио па бунарио по поду.
Баш смо се добро зезали, било је весело. Б. и Ђенђи су се исто фино сложили, мислим да се солидно приватио и мимо овог што је упало на фотке. Он је баш отпливао некуд и било му је лепо.
Не видим шта смо то пили, врло могуће да је било вино, а можда је био и пелинковац.
Стан је мало чудо, све што има у њему је из редовне продаје, све сам те ствари виђао и другде. Ал' госпоја предаје ликовно, ваљда негде у селу (где има проблема да објасни клинцима да разликују Манета од Манеа), и верујем да је уређење њених руку дело. Има стила.
Мало је чудно да дочекујем нову годину код водећег градског диџеја - уз телевизор. Ал' ајде, није све у рокенролу, а и госпојама се гледало... све скупа било океј.
Б. ваљда никад више нисам видео, чуо сам можда нешто мало али се не сећам шта (које од тога је он а које брат му). Ђенђи је ваљда пала на годину и не знамо ни да ли је икад завршила медицину, знамо да се удала али не и шта је било даље. До краја године је и она некако нестала са хоризонта.
Слеш и госпоја су се најесен развели. Она се вратила код мајке, стан је био његов (имао је доста радног стажа, био је лаборант у Заводу целог живота). Он се убрзо потом оженио, имају сина. Још дуго се његов глас чуо у разним терминима на локалном радију.
Спомиње се: 25. мај, дочек, Ђенђи Ујлаки, ззззз, Змај, Мика Зеленић (Слеш), на енглеском