02-II-2013.
Цепао дрва за грејање пар сати поподне.
Раја користи штипаљку као пиштољ.
Увече отишли на вечеру, у Банатску кућу. Док смо се спремали да кренемо, утрефим овај невероватан снимак. Док је трајала експозиција, Ендер је ушао у кола; светло у кабини је још светлело. Онда је затворио врата и укључио фарове. Некако се потрефило да сам ухватио сва светла - и то у кабини, и фарове, и уличног таман колико треба. А није ни превише стрешено. Један од педесет снимака какви се утрефе по једном у животу.
Ово је Брацин киоск. Пошто је Ендер возио, могао сам да шкљоцам. И Лена је била ту.
Сад смо већ некако редовни гости, мало смо необични па нас је лако запамтити. Још ћемо, да учврстимо положај. Некако смо заобишли и супу и гулаш, ал' то смо већ исправили 19. јануара, дан после оне бесплатне вечере у каштелу), и који дан после овог, јер се Ендеру опет ишло. Велики овал са мешаним роштиљем је био уравнотежен великим избором зимске салате.
Раја је јео само помфрит, али је успео да то ради виљушком. Углавном је трчкарао, а био је заузет још само један сто, било је места.
Спомиње се: Банатска кућа, Браца, Ендер Аквила, Јелена Средљевић (Лена), каштел, Рју (Раја), на енглеском