16-XII-2014.
Велико паковање. Нина је углавном попаковала оних сто крпица - дечија одећа, остала одећа, којешта. Лептопови и Рајин таблет, наравно, иду у ручни пртљаг. Ендер је, пак, највећи део времена провео пакујући своју залиху колхицина. Свака кутија садржи по једну или две плочице са таблетама, остало је онај ситно штампани папир и кутија. Везивао је плочице по десет, гумицом, па то удевао у разна места у одећи, да не буде спаковано све заједно, да не изгледа толико сумњиво на рендгену.
Цела кућа је била у хаосу, трајало је то до бар 22:00, ако не и дуже - отприлике тада сам престао да фоткам, а судећи по стању ствари на последњим фоткама, имало је ту још охохо да се пакује.
Лет им је био седамнаестог поподне, па смо пре тога стигли и до ћалета, да се поздраве. Обред је опет комплетиран - Раја је стао у врата између дневне и спаваће собе, па смо у довратак убележили висину и датум. Време је било пригодно шмрљаво за ово доба године, ни мраз ни није, облачно и тмурно а не пада ништа, све прљаво а не види се баш блато. Ма, децембар.
На аеродрому хаос, доњи паркинг затворен, упућују нас на неку бочну стазу, једва налазимо место, нема шансе да станемо пред улаз у средњи спрат, истоваримо па да ја идем да се паркирам и после их стигнем. Паркирај где те пошаљу и буди срећан.
Исто неки делови аеродрома ограђени, неко обезбеђење се мува. Но, предамо пртљаг и чекамо. Ништа не иде на време, па седимо (и Лена с нама, не сећам се како је дошла, можда таксијем), Виолета дира све што стигне, баш живахно бепче. Узимамо некакав сендвич, испада да је буђав, траје док добијемо свеж, пролази време. И на крају и прође, лепо се испоздрављамо, они одлете.
Онда се испостави да је цела та фрка на аеродрому била због ваљда сточлане кинеске делегације, дошли да сутрадан отворе мост. Ех, да је овај лет био дан-два касније, могли смо новим мостом, има бар 15км мање, што у километрима и није много, али је то бар 20 семафора мање, што значи. Овако, последњи пут преко Мостара, поред Скупштине, преко Вука, низ Рузвелтову, Панчевачки мост, Борча...
На отварању моста открију и спомен плочу посвећену градитељима, српско-кинеском пријатељству и чему већ, урађену у кинеском стилу, дакле овде личи на надгробни споменик. И ппп и Бурунди су брујали неколико дана, спрдала се Вукајлија са тим, зујао фејсбук... и није прошло ни десет дана, то буде уклоњено.
Спомиње се: Бурунди, Виолета, Ендер Аквила, Јелена Средљевић (Лена), Невена Средљевић (Нина), ппп, Рју (Раја), на енглеском