30-I-2010.
Јуче, пишем мојима о свему и свачему. О ценама кола, снегу.
Цене су изгледа исте као и овде, кад се прерачуна, једино што овде не продају мале дизел машине уопште. Амерички дизел је много прљавији од европског, а скупљи од бензина (!), ваљда што је јаче опорезован као прљав. У ствари, по цени дође негде око средњег бензина (има од 85, 89 и 92 октана).
Осим снега других новости немамо. Го ће нам доћи тек у априлу. Сад јој се наместило да има посла преко главе. Прво два месеца није било нешто важно да се ради, сво мање важно особље је отпуштено (јер хоће да испопреспајају Ворнерове фирме у Сијетлу), па никако да смисле како да упосле ово што су задржали као вредно. Е сад одједном њих двоје што су остали од уметника из старе банде, треба да раде на три ствари.
Е, да, Лена прележава неку лакшу грипу, и баш се добро наместило што данас нема школе због снега. По граду мора да је хаос, ал' ми немамо појма јер нисмо никуд ни ишли, свега има и ништа нам не треба. Били смо попунили залихе ваљда још у четвртак, тако да можемо да прегурамо ово без проблема. Ови тако не умеју да возе по снегу да је то смејурија (док не слете у јендек). Јулишка је јуче ујутро пола сата грејала тенк, па су чистили прозоре итд... и на крају је успела да истера цео метар у рикверц и даље није ишло. Ноћас је већ успела да се измигољи, трајало је само пет минута (уз 15 минута предгревања кола), неколико пута напред назад, једва. Кад нуму.
Уме у Вирџинија Бичу да падне снег, било је већ два-три пута откако смо ту. Прошла два пута се потрефило да падне баш у недељу поподне, док смо у библиотеци, онако 3-4 мм, тек да се забели и да се види како ови јужњаци нему појма како се вози по клизавом. Срећом, раскрснице су огромне, па кад се билмез залети са својим тенком (камионет или џипчина), сам одигра валцер пре него што и стигне до пола, и довољно далеко од осталих, па сам испадне будала. Но, и то снега се истопи до сутра у подне.
Овог пута, баш озбиљан снег. Овако је било око 10:00. Онај розе комби је комшија из следеће седмокуће, на таблици пише FLOYYD... Колико сам чуо, тако се некако и презива, и мора да слуша Пинк Флојд :). До вечери је пало добрих пола метра, радила је лопата и само зато да можемо да стигнемо до задњег капиџика. Са кровова су висиле леденице, јер није било претерано хладно, па оно што плафони на спрату пропусте успе да штогод отопи лед. Но, како код кога, тачно се видело ко има ко нема изолацију. Над једним станом нема леденица, над другим скоро метар.
Ејмили нам је у гостима. Нина и она су назад, поред места где стара Корола стоји паркирана, направиле чак и малог снешка, више налик Буди.
Ујутро смо кренули да чистимо, прво назад. У снегу на Матриксу смо нашли парче хлеба при врху левог задњег стакла, мора да је испало неком галебу. Комшија поп из броја пет мора да их је опет хранио целим кришкама.
Невероватно ми је како овде нико не чисти снег. Овамо мећу гелендере на свака два ипо метра и кад има само три степенице, да не би неко пао, а овамо стоји снег цео дан и нико ни да пипне лопату. Па, ако н'умете, овако се то ради.
Трајало је пар дана док се отопио. На лијандеру и грејпфруту су се нахватале леденице, јер је на њих капљало. Олуци се напуне, па се заледе. Кровови су увек нешто топлији од олука, јер овде изолација није баш нека, тако да се на њима топи, стигне у олук, тамо се заледи. Уосталом, скоро нико не чисти олуке. Ми смо свој олук заштитили - има окапницу, па не подлива као што подлива већини, јер им се најнижи ред шиндре, који би требало да је наднет над олук, временом одломи. Приде смо ставили и штитник, нешто као плитак поклопац са рупама, тако да из њега ветар издува лишће а вода и даље може да цури, па нам више не прелива кад се напуни (као што се догађа свуда).
Овде стварно лоше одржавају те олуке. Ајде наше зграде, што су на спрат па треба прилична лотра, него што је то углавном за издавање, а газда није луд да плаћа мајстора да дође да очисти олуке бар сваке треће године, ако не мора. Зато су скоро сви пуни. У овом стану за издавање, до нас, су чак поправљали олуке, и очистили као, па опет ништа, јер нема окапнице и вода се слива низ опшив - нов, мењана даска јер је претходна иструлила због подливања. Кир Јањи је тако свашта иструлило...
Четвртог смо уз жардињеру назад имали још увек по гомилу, једну унутра једну споља, величине пар колица свака. Шестог је пао још један, опет се све забелело. Седмог му није било ни трага.
Спомиње се: Горана Средљевић (Го), Ејмили Аквила, Јелена Средљевић (Лена), Јулишка, Невена Средљевић (Нина), на енглеском