10-VI-2022.
Осмог смо опет брали трешње у Петерхиду. Багрем опет подивљао, ниче на све стране, следећи пут косимо. Нина је свраћала до старе куће, ваљда претходни дан, да нађе рачунаљку. Није досад ни ишла тамо, каже делује тужно. Хоће то, кад нема никога. Рачунаљку није нашла.
Деветог смо отишли до града да се спремимо за плажу. Иста стара рутина - паркирам комби на Житном, пређемо пешачки па у стакленац, који је некад цео држала банка, у њему кинеска робна кућа. Унутра исто кинеско ђубре као и другде, само јефтиније. Они уђу и купују купаће костиме и плажне потрепштине, ја останем напољу да дигнем паре из серекеша, издимим који дуван (већ негде око трећег је изашао Раја, сад су све младе даме већ старије и много пазе на изглед, то траје док се изабере). Седим у хладу, пирка ветрић, лијепе жене пролазе кроз град, милина. Осим што их мало има, пусто је. Онда и то буде готово, па код Прлеског на кафу и парче торте. Немају кестен пире, а најзад сам се сетио да питам. Управо је она, што сам јој прошле године обећао трешања, дошла да каже да нема. Ма добро, нисам ја заборавио на трешње, ал' ти јеси.
Десетог смо отворили сезону на Пескари. Нема гужве, сезона је само званично почела, ал' до јула још не долазе ђаци (настава траје до 20.) а старији су канда зимљиви. А и није било претопло, вода таман како треба, чистија од водоводске. Е сад пошто је у току некакав период са кратким пљусковима, наравно да је један морао да нас разјури. Нисмо ништа покисли, ошацовали смо којом брзином долази и на време се потрпали у комби, који је управо развио укоченост ручице жмигавца. Но, стигли смо лагано и без фрке кући, једино што су прозори маглили, јер нас је унутра седморо са влажним крпицама на себи, а напољу бар десет степени хладније.
Једанаестог опет берба трешања у Петерхиду, последње, ал' биће још вишања. Јебе их ова киша, тамо где су иоле начичкане, од ветра се ударају једна о другу и почну да гњиле, па да плеснаве, па заразе и суседне. А нису још сасвим зреле. А штета, иначе би биле одличне, само да су ове кише наишле десет дана раније.
Дванаестог сам поново урадио ФТП за сајт, овог пута за Бјо, и то у Пајтону. Лако, брзо, много краће него у фоксу, јер није то Пенџери него... пајтон то све има готово. Зачудило ме што пренос иде 4-5 пута брже (можда и 10, нисам баш рачунао) јер канда не затвара/отвара везу између свака два фајла, него држи отворено и само пичи.
Поподне смо муљали те трешње, а ја брао ове са улице - Јоду сам намерно паркирао код комшије, да могу да прођем с лотром. Изашло је неких 18кг, одличне, није хтела да их баци у ракију. Ал' онда су деца узела да једу, па час ова гњила, она има црва... ма, дај све то у ракију. Иначе, Виолета је још пре две недеље савладала вештину, једе трешње ко матора и само испљуне коштицу. Овим двема мора да се извади коштица. У ствари, Линда воли трешње, Санда воли јагоде, а ове сталнорађајуће управо паузирају, уместо да цветају сад пуштају бркове и гледају да се прошире. Ове у канти на пању од ораха су већ пружиле један брк скоро до земље, видећемо.
Тринаестог смо опет отишли на Пескару, мало се повећала гужва ал' само са паркирањем, на плажи има места ихај и фртаљ. Комби лепо иде, ал' нешто глави ручица жмигавца, неће да остане укључен него морам да држим. За десни још и има неки положај, ако утрефим, где пролази. И оно седиште до клизних врата се заглавило, неће више да обара наслон, па Раја и Виолета прескачу да седну у шарагље. Велики су довољно, није им тешко, ал' увек остане нешто песка на средњем реду седишта. Биће да се усисава на крају сезоне.
Увече није био френдз парти, овог пута је њој рођендан (кад су тачно на две недеље размака). Мислимо да не правимо паузу баш цело лето, него да разредимо овако на две недеље, да не изађемо из штоса.
У уторак смо отворили сезону - испекли смо два казана трешњеваче (не баш чисте, има можда 10% вишње), добили 5,8л, што је много боље од лањских 4л. Друго буре је већ напуњено. Нова скаламерија за горионик ради боље од старе - на бутан ми је требало три сата по казану, сад је први казан прошао за тачно два сата од паљења до гашења, други за два ипо. У другом је можда било и 10% више масе, па је у неком тренутку почело да бућка те сам смањио пламен - а са тим вентилом тек треба да се уштосим, пола милиметра тамо или овамо већ приметно мења јачину. А отворен је тек тек, мање од четврт.
Увече смо нешто навалили на кајсију. У неком тренутку споменем хришћане, наравно у лошем смислу, ваљда због Суштине. Наиме, био сам урадио неку серију чланака са фоткама капија по граду, где фотке нису ни битне, само повод за причу, нек нешто излази кад већ нико други не пише. Након шест таквих чланака, Шкрба примети да у целој серији још нема ниједне фотке на којој би му застало око (промашио си тему, мислим се) и замоли да до краја месеца не качимо ништа, Боћа има чланак који ће му бити доста битан за односе са Кроација Рекордзом па да стоји на врху бар до маја. Океј, може, пауза. Међутим, чланак је о неком лику... који ме савршено не занима, али на обе окачене фотке (а виде се и на изватку, пре оног „има још“, обично на извадак стане само једна) неко глуми Исуса са трновим венцем, како тегли онај знак смрти. Мени је суштина трг, место где се срећемо и качимо своје ствари да други виде. Е кад хришћани дођу и окаче нешто своје, то већ није обичан грађанин дошао, то је једна сила која заузима и присваја тај простор. Све гледају да запишају. И ту она крене са „шта си запео баш за хришћане“ „ма нису само они, скоро све религије су такве, и океј, такви су, нећу ништа да пишем док тај чланак не исцури из насловних осам. Ево, средина јуна, још два чланка па може. Ал' распалимо дискусију, и са религијом по кући (док су нам били живи родитељи, тј, јер ми се тиме не бавимо), и ту ми опет пукне филм што је ћале хтео да ми доведе попа да ми свети кућу (тад сам се исто извикао на њега), јер само те пипну у мимоходу и одмах тврде да си њихов, чак и кад тврдиш да ниси. Не дам, ову кућу смо нас двоје направили, то је наше, нек се јебу они се тим. Како рече Миле Кекин, „ја нисам ваш“.
И зачудо, упркос галами коју сам дигао и жестини која је избила из мене, нисмо се у ствари свађали, напротив. Сутрадан смо наставили, без ракије, и било нам је лепо. Деда и баба...
Тог дана смо ишли у Петерхид да покосимо најзад, и да ошацујемо кад која вишња долази на ред за бербу. Оно дрво са улице, што роди онако ситно и много, је ове године родило лудачки. Не знамо шта је, фоткао сам и питао на Бурундију, нико не зна, набрали једну кантицу од ципирипија само да покажемо Нини. Било јој баш чудно, шта је ово, ситније од најситније вишње, и једва да има пулпе на себи, и љуска има да се жваће... али укус, какав укус. Иде и то у ракију, има ту доста сока.
Четвртак пре подне сам се решио да најзад на sGradlj.com додам изјаву о приватности или тако нешто, да видим хоће ли гугао престати да се прави луд. Изјава гласи
Ово је мој лични сајт. Не скупљам никакве податке, не треба ми то и не знам шта бих с тим. Нигде овде нема ниједног поља за унос, ни шифре ни лозинке, само садржај. Не знам ко сте, и није ми много ни битно, ви сте за мене њ.в. Посетилац, и трудићу се да тако и остане.
Е, сад, колачићи. У ствари немам ниједан, осим ако играте пасијанс, тамо има један у којем се памти ваш најбољи резултат.
Други колачић користи бројач, да зна да ли сте већ били, тј. да ли се ваша посета броји као прва или која већ. Са садржајем тога немам никакве везе, у ствари ни не умем да га протумачим, колеге су то фино замумуљиле.
Трећи колачић би требало да памти да ли сте већ прочитали овај текст. Нећу га уводити, него ви изволте прочитајте колико хоћете пута, укључујући и ниједном.
Овај текст је савршено непотребан, али сам га ставио да видим хоће ли Гугао да попусти мало. Они сваких годину-две крену да дресирају целу мрежу да се понаша овако или онако, јер доносе преко 90% посете па мисле да могу да заповедају. Донекле ме заболе брига за то, а од некле ме занима који је то минимум захтева који треба испунити да се они мало отворе. Током 2021. и 2022. ми је посета сведена на око 15% некадашње, а да притом ја нисам мењао ништа у начину рада. Ето.
Исто вече је скочила посета, што се наставило и сутрадан. Но, таквих скокова је било и пре, чудо за три дана. Видећемо.
Поподне опет на Пескару. Линда посебно тражила лангош, јер га је намирисала прошли пут кад смо већ ишли кући. Сад је дотрчавала из воде да јој баба тури залогај у уста, па трк у воду, па кад то поједе трк назад. Чак смо узели и један да понесемо кући, смазале га све у шеснаест.
Тесто за резанце је већ била замесила пре поласка, па смо их онда направили, били готови у 20:45. Не палећи светло, јер је сунце тек зашло а крошње не заклањају нашу собицу (у ствари око 4х4,7, ал' смо је тако скоцкали да делује као собица) и ионако знамо све где је шта, можемо да радимо скоро жмурећки. Подсетило ме то на лета из ране младости, кад се сви устежу да спусте ролетну и упале светло, нека још се види. Тек кад уђе неко споља и пита што седимо у мраку, онда неко устане. Није да је струја била нешто скупа, али тај дух штедње се баш јако видео у том полумраку.
Осамнаестог сам напокон на Бурундију окачио цитат и линак на освежен 17-VII-1995. (додао сам оно са продавцем врата) у, сада јавном, Бјоу. Јуче сам иначе додао пар ствари у обе верзије, данас сам покушао да прерадим StatCounter.prg да прати оба, засад само api_posetu.prg ради, а и то донекле. Објављивање линка ми је донело пет посета, од чега је једна она Задранка, Крвава Блитва, која ми је и иначе била тестер последњих десетак дана.
Поподне смо отишли до Петерхида да оберемо преостале вишње, и ону трешњицу, за коју мислим да је можда она руска черјомуха, или је неки род са марелицом или марашком, ко ће то знати. Мислили смо да је ни не беремо, много је ситна, ал' рађа у гроздовима, из једног места тера и по туце петељки, а толико је слатка да смо на 20 минута прали руке, лепе се прсти, не мош раздвојити.
Милан је отишао у Франкфурт, па ја Лена сама до среде. Било би лепо да свратимо, каже, ал' јебига комбију рикнула ручица жмигавца, једва и до Пескаре возим овако и то само на фору да пут знам напамет и стигнемо за десет минута. Београд, ни у бунилу. А тип из сервиса каже „е, дођи у среду, немој пре“.
Спомиње се: 17-VII-1995., api_posetu.prg, sGradlj.com, StatCounter.prg, Бјо, Божидар Соколовић (Боћа), Бурунди, Виолета, Градивој Шкрбић (Шкрба), гугао, Јелена Средљевић (Лена), Јода, Линда Роза Средљевић Аквила (Линда), Милан Настић, Невена Средљевић (Нина), Петерхид, Прлески, Рју (Раја), Санда Фиона Средљевић Аквила (Санда), серекеш, суштина, фокс, на енглеском