09-VII-2022.

Чешће идемо у Петерхид, и то сад сами. Девојке сад слабо занима да иду којекуд са нама, ево већ шести седми пут идемо што тамо, што у пазар, само нас двоје. Ишли смо, редом, 29. јуна, 3. јула, 6. јула, 8. јула. Врућина је и суша, слабо смо шта и радили, ишли смо више да обере шта је приспело од парадајза.

(... 2 речи...)

Трећег је узела да из малог воћњака довуче суво стабло крушке, која је већ сама пала, и кад га је бацала на гомилу, дебљи крај склизне о грање од јабуке (што је расло испод калема на старој јабуци, па је испало да је погрешна сорта, те сам то још почетком јуна одсекао) и склизне јој низ ногу. Огреботина двострука, поприлична, не крвари баш али брзо отиче. Донесем кесу алеве паприке, поспе по рани, а онда и размути једну кашичицу у чаши воде и попије. За минут је рана почела да се затвара.

То шестог смо у ствари развукли стари окитен да напаја три траке за натапање кап по кап. Тј треба да иду четири траке у делу испод лукова, али је једна трака нестала (и гле, комшије такође развукле фолију преко дела баште, а нестало нам је и оно тање црево). То смо досад наливали тако што би накачила сад ову сад ону траку на крај црева, а и то није баш могло да се пусти пуном снагом, пошто је спој радио онако, на трење. Ако се пусти јаче, спадне, ако се пусти нормално, пишка мало са стране и залива трешњу (која је ове године лудачки родила). Сад смо одсекли комад те старе окитен цеви, накачили спојнице и нове славинице како треба... осим што сам за спој са цревом узео наставак погрешног пречника, цео цол уместо три четврт, па сам се одвезао назад до дућана и купио мањи. Могао сам га и заменити, ал' треба рачун, који је остао ваљда у кеси са осталим. После је испало да ми је рачун био у џепу, јебига. Ионако је тих 130 динара мање него што ме коштало гориво.

На углу наше улице са главном, где се срушила она кућа коју сам редовно фоткао, сад ниче нека црквица. Засад су урадили подну плочу и дигли неке стубове. Можда ће бити капела, гробље је на другом крају улице. Ако је црква, биће трећа - главна црква је румунска православна, у центру села; наспрам ње је с једне стране школа а са друге католичка, која је запуштена и напуштена, једини католици у селу су били аустроугарски службеници, а одавно нема ни њихових потомака.

Осмог смо отишли поново да затворимо воду - оставили смо је да цурка два дана. Парадајз изгледа задовољан, набрала је два-три комада од преко 300г, највећи од 726г, скоро десет кила све скупа, за дан-два ће бити довољно да се скува једна тура.

Тридесетог смо ишли на Пескару, пети пут ове сезоне, и први пут да нисам нашао место да се паркирам близу. Била је прилична гужва, па сам их истоварио најближе што може, а онда отишао скоро на други крај и тамо се паркирао. Овог пута смо понели малу водоотпорну камерицу, коју сам већ нешто испробавао ових недеља, и гле стварно је водоотпорна. Пошто јој је екранче сићушно, чак мање него на мојој нокли, држим је на пуном углу. Зум јој је ионако скроз дигиталан, ништа механика.

Првог и другог смо се коначно решили да довршимо оне полице на тераси. Одједном има места, ти балони су заузимали скоро 4 квадрата. А има места и на полици, хм, мораћемо још ракије да испечемо.

Четвртог је стигла Штајнберг спољна звучна картица коју треба да накачим на цимет. Хм, биће проблем, јер сам побркао чинчеве и банане, овај из Митроса, кад сам звао у петак, рече да ово прима чинчеве, ја рекао е баш то имам... е сад како премостити. Биће да ћу морати опет да хватам лемилицу... А ту је и питање драјвера. Размислићу.

Увече смо држали френдз парти. Мислили смо да опет узмемо јагњетину из Кабинета, ал' они су канда на одмору, шта ли, нит се јављају нит је отворено. Драгана се канда мало подгојила, скоро да је достигла 50 те опет личи на себе из 2016; Борче се подшишао и делује старије, не и озбиљније. Морали смо прво да им покажемо џунглу, са све тријумфалном капијом (развукла пречку између два торња са краставцима).

Пила се опет дуња, ал' се већином стало на трећој чашици, тј нас двоје смо наставили а они (и Нина) прешли на вино. Око једног смо већ преговарали око треће флаше, ал' јок, њој се ишло кући, што је некако изашло на такси у пола два.

Иначе, баш досадно вече. Борче је ископао неке ствари из биографије Влатка Стефановског, и понављао их педагошки неколико кругова, нарочито како овај уважава Јана Акермана, који је још не знам које године био проглашен за најбољег гитаристу света. Ахм... и то проглашавање мачку о реп, саватају десетак старијих гитариста и још урађенијих музичких критичара, па како испадне, ко се чега сети, а можда ради и неко плати-па-клати. Изнео сам му причу како је Влатко довео Акермана у Београд, као свирали заједно, а онда је сваки час гледао да му отме сцену и истакне себе. Не, Борче одбија да промени мишљење, а то што тврде моји сведоци (тројица са олдвејва, од чега један гитариста а двојица рок новинари са стажом од седамдесетих) напросто не може бити тачно. Океј, ал' мени је напросто досадно да развлачимо причу о томе цео сат.

У четвртак (7.) коначно решим да видим како то иде са тим драјвером. Однесем сокоћало горе, убодем га у уезбе, и нуто чуда, познао га из прве, ништа инсталација. У петак сам овако рапортирао на олдвејв:

Да се похвалим са две ствари: прелазни кабл који сам лемио пре две године, да повежем излаз за слушке са оним џејбиел кутијама, је напокон отишао у пензију. Пазарио сам спољну звучну картицу, Штајнберг УР12, са којом је главни проблем био што има излаз на чинчеве (!) а мени се каблови завршавају бананама. Малопре сам отишао до града, дућан Модул у Гимназијској, и међу брдом адаптера нађу ми тачно то што треба.

Друга добра вест је да нисам глув, итекакао сам чуо разлику кад сам то уштекао.

Био сам се мало ухватио за главу кад је то чудо стигло, у понедељак још, јер има пратећи цеде, а упутство за инсталацију је на неколико страна, башка за пенџерија башка за мека. Ајд мек је сличан, инсталација има и .пкг фајл, који би теоретски могао и да пасује и на линуксу (не, нисам турио цеде него погледао на сајту). Одлагао сам три дана и ајде да видим како се у линуксу уопште додаје нови хардвер, не сећам се уопште.

Никако - чим сам убо то чудо у уезбе, погледам на аудио контроле, кад тамо сад има два клизача - један за интегрушу, а на другом уредно пише Штајнберг УР12. И даље не знам како се додаје нови хардвер.

Те смо у петак увече седели, пијуцкали дуњу и слушали музику. Која напокон звучи како треба. Јесте и са излазом из интегруше звучала боље него на било чему досад (осим, ајде, кад бих оно 1972. сео сам и без икаквих спољних шумова слушао, усредсређено, са звучника распоређених на пола метра око мене, у висини главе), али сад најзад не пригушује ништа. Јер клизач не управља никаквим отпорником, за то треба механика и ваљда корачни мотор, он само множи бројеве који улазе у ДА конвертер са нула зарез нешто. Па онда шта ту падне испод неког прага, то ни не чујеш. Најзад све оне чинеле и којекакви виши хармоници, пуна слика. И обично дугме за јачину.

У петак поподне смо посадили Линду и Санду на бициклове, па у Спрингфилд. Наравно, након сат и нешто су тражиле пицу. Ајд средња капричоза, каква је да је, оно прошли пут је било очајно, средина гњецава, крајеви нагорели, надев танак. Изгледа да су мењали кувара, ово је већ било да поврати веру у пицу. И точени туборг од 0,5 - келнер нема појма да је то некад производила Подравка, да је контролор из Данске седео у погону сваки дан, и да се продавало у малим мрким флашама. Он је рођен много после тога. Ово је... апатично, садржи Апатин, пише на флаши негде. Ал' ајде, није било лоше. Оног Подравкиног се слабо и сећам, осим да је било много глаткије од овог, напросто је клизило, ал' укуса се не сећам. Ни налик, сестро, ал' ето, није лоше.

У паралелном току ми је нови телефон. Биља се била јавила, кад је видела фотке од прошлог матурског парастоса, да долази 11. августа, па ако сам расположен да изведем оно са набавком телефона, ево сад може. Чекао сам скоро цео месец, и добро што сам чекао, јер сад опет имају онај јефтинији модел, од 150$, Пајн 64, дакле линукс телефон какав једино пристајем да узмем. Послао линк Горани и гле оно што ми је рекао да за ЕУ шаљу из Пољске а за остатак из Хонгконга, није због моје локације, и њој каже исто. Па добро, стиже за најкасније 30 дана а имамо скоро 40 на располагању, и то право Биљи, требало би да прође све ОК.

Сад (9.) покушавам да дотурим Горани паре, ал лозинку за Пејпел имам само у фајерфоксу... а сад ни тамо немам, јер каже изашла нова верзија која не може да приступи профилу из старе, тј може ал ће га разјебати. А, лепо, лепо. Сад морам да прођем целу игранку са још једним ресетовањем лозинке. Није ни чудо да сам прешао на вотерфокс, ови из Мозиле су одлепили. Срећом, после ручка сам се сетио коју сам лозинку ставио, послао јој 300$ (нек и децу нешто почасти).

---

Спомиње се: Биљана Лајковић (Биља), Горана Средљевић (Го), Драгана Витас, Линда Роза Средљевић Аквила (Линда), Малиша Борковски (Борче), матурски парастос, Невена Средљевић (Нина), нокла, олдвејв, Петерхид, Санда Фиона Средљевић Аквила (Санда), Спрингфилд, цимет, на енглеском