април 1962.
Само фотка, немам преко чега другог да се сетим.
Ћалетове сестре дошле у госте - тетка Мима и Р. (Јарина мати). Судећи по видику, ово је парк код шећеране. Кућица у десном углу је онај киоск код капије. А по изгледу дрвећа бих рекао да је крај марта или почетак априла, вероватно март јер још носе зимске капуте. Ћалетов громби капут је занимљив, гле како нам се индустрија држала Холивудског изгледа, широки ревери, рамена за шаку шира но што треба. Ревери су можда и могли да се дигну, али се не сећам да сам видео да неко иде тако - мода је диктирала да се носи шал.
Тај боравак у гостима је обично трајао неколико дана. Вероватно су дошле бусом, Ласта је ишла на сваки сат а друм је био океј за то време - ситна коцка 10х10цм, прилично равна одозго, могло се терати 60 на сат. Уз галаму, дакако. Тада је норма можда била два сата отле дотле; ја сам запамтио да је било 90 минута кад сам се ја возио њим, ал' од тога је скоро пола сата одлазило на градску гужву, док обиђе око Калемегдана и изађе на Панчевачки мост. Но, тада је скоро цео друм већ био асфалтиран.
Могло се и возом, али нит је ишао тако често, нит је било лако - није било пруге око Калемегдана, него су возови за исток полазили са Дунав станице, значи морале би узбрдо низбрдо преко Теразијског гребена, а онда прво до Панчева, па тамо чекај преседање, па онда сачекивање са новосадским возом у Орловату. Умело је да потраје и по 3-4 сата.
Спомиње се: Јара, тетка Мима, шећерана, на енглеском