јануар 1976.
Крајем месеца сам остао без собе. Бештара изгубио живце и посвађао се са газдом и издерали су се један на другог (мало да олакша себи, мало зато што је овај скоро глув), и донео ми ствари и препричао ми целу причу. Заборавио сам око чега су се докачили, ал' је било и ситне освете, украо му три-четири књиге и четири вешалице. И отказао собу, наравно, те сад немам појма где ћу да станујем следећег семестра. Пустио буву друштву, па ако неко чује да неком треба цимер...
Још фотки, овог пута сам муљао са дугим експозицијама, уз понекад блиц са стране.
Било је доста снега у јануару, па смо шкодилака или оставили на улици или у гаражи, стазу је било немогуће очистити. Није да не бисмо могли, него не бисмо имали где да бацимо сав тај снег, морали бисмо некуд да га носимо. Мислим да смо ипак возили, умемо и ћале и ја по снегу.
Посебно овај суви, шећерно кристални снег, и да га нагомилаш, први ветар то разметне.
Ово сам снимио из руке, можда ослоњен на зид. Не, по углу судећи само сам раширио ноге, а снег је одбио довољно светла од све три сијалице (трећа, код стражњег улаза, ми је изнад главе).
(... 92 речи...)
За ово баш нисам сигуран да је април, требало би да има лишћа на главном сокаку. Снимак је прљав јер је заштићен стаклом. Чудо једно, ти стаклићи, не много дебљи од оних за микроскоп, се скоро никад не разбију. Не сећам се да сам видео разбијен. Служили су за то да заштите слајдове од прљавштине, и да их испеглају у равно, јер је емулзија увек помало хигроскопна, па ако се пресуши хоће да савије траку к себи, и обратно, ако се превлажи, рашири се. Пошто се у пројекцији доста греје, догађало се да га таман изоштриш, он се од топлоте савије (не да се топи, него се осушила емулзија), и изоштравај поново.
То су стаклићи решавали, изоштриш један и сви буду оштри, међутим ако је трака савијена, око места где належе се појављују Њутнови прстенови (то смо у клубу звали „веренички снимак“), због интерференције на месту где светлост пролази кроз танак слој ваздуха између стакла и траке. Умело је то да се деси и са негативом, и тамо треба да је трака тик уз стакло.
На дуже стазе, међутим, не штите нарочито од прљавштине. Док сам ово пресликавао, чистио сам слајдове само четкицом, и сви ти без стакла су испали много чистији.
Ово сам снимио вероватно из руке - у клуб сам ретко ишао, не верујем да бих се сада гребао за статив, а да је овде било неког стуба на сред тротоара, неће бити. Ово је буквално корзо - од отприлике оне табле па до пола улице, нема ту рекламних паноа.
Спомиње се: Владимир Себешћен (Бештара), корзо, шкодилак, на енглеском