Четрнаестог су Горани стигле оцене за два предмета из Александрије, тј са НоВе. То је слушала тамо а полагала у Ричмонду, па је папирологија ишла преко Лапова, стигло тек сад. Наравно све А, као и остало, осим оног једног испита за који није на време захтевала одлагање, па су јој уписали Ф (пао), да јој квари просек. И Брексје јавила да је одобрено да учествујем у пројекту еМПаб, а ако све прође како треба, они би ме преузели (пошто она има неких проблема око мог зеленог картона - напросто закони нису кројени за тако мале фирме). То би отприлике требало да значи да плаћају да учим. По њеном (а она није куче од јуче), ту има брат брату три недеље за улажење у штосеве, пошто је ствар огромна и 90% урађена, а писало ју је неколико генијалаца (неке сам упознао на конференцији, као предаваче). Да не спомињем да имам којешта да учим и пре него што та обука почне - ал' то је и иначе једина ствар у овом послу која се никад не мења: стално има нешто да се учи.
Пошто Беотел престаје да ради (не због себе, него се размонтирају домаће банке), ћале тражи нову услужбу, па је ту и пошта кандидат. Одговарам: „Из мог искуства, поштари нису били лоши. За време бомбардовања сам држао паралелно налог и код Бленотела и код поштара, и били су отприлике исти. ГтНет је, колико знам, закупљивао део капацитета Бленотела, не знам да ли је у времену уложио у бољу везу. ЛокусВеб је Мика Фишер, код њега боље немој. Уосталом, погледај на Којоту како га је Р.В. из Компувиза оплео.“
Мохан и ја смо нешто као покушавали (... 6 речи...), па смо ушли у некакав програм за размену линкова. Он би ми послао списак, а ја бих то убацио у links.html (не у насловну, што је испао проблем). Ништа нисмо постигли, ал' смо се трудили неко време.
(... 24 речи...)
Данас смо држали телефонски састанак, он, ја, онај лик из Бразила или Аргентине, Серилсон Сантос, и још пар њих у позадини. Нешто се сећам да је било више гласова у истој соби, сад да ли код њега у Њуци или су они били на трећем телефону са Серилсоном.
Геријев сајт је прилично узнапредовао, али скоро да није било ни теоретске шансе да се све његове жеље (нпр трговина, и урамљивање постера са све задавањем типа и димензија на самом сајту, и још да црта како ће то да изгледа) заврше до задатог рока. Мене боли ћошак, кажем, немам уговор па немам ни рок. А који вам је то рок? Чек да погледам уговор... тријеспрви јуни.
А па онда слободно можемо на одмор, тај датум не постоји... Е гле стварно... јеботе како нико ово није приметио?
У преписци са мојима, спомиње се прича како су се швалерали Мика Фишер и Брљина сестра, док је он био шеф АОПа (аутоматска обрада података, илити ерц) у општини, па су се слупали враћајући се са Копаоника или из Будве, службеним колима, не претерано трезни. За коју недељу треба опет да идем код Брекс, на припреме за друго полугодиште, кад будем почео да радим еМПаб. „Гледаћу да се упознам с њеним оцем, да видим хоће ли се препасти кад ме види :)“ - то зато што је по њеном опису закључио да мора да сам неки терориста.
Мика Фишер је, иначе, постао веде директор месног листа, који је у саставу НИРДЈП (општинско или беше окружно јавно предузеће за новине и радио; са радиом он нема ништа), а био је догурао до шефа обезбеђења скупштине општине. И каже ћале да их је тамо баш довео у ред, напрасно су постали љубазни, више не сматрају сваког ко уђе за сумњивог.