Занимљив лик. Кад смо се први пут срели, било је на неком од курсева за писије (који су се звали персонални рачунари, микрорачунари, ретко је ко говорио ајбием компатибилци). После смо написали и неки чланак за Мој Микро заједно, види мај 1985..
Студирао је машинство, па се навадио на рачунаре и после никако да дипломира, нека је на машинцу просек тада био седам година. Не знам да ли је икад дипломирао.
Отац му је био лекар специјалиста, и требало је, да је било правде, да буде директор плућне болнице, али су га заобилазили из политичких разлога. Кад је дошао тај вишестраначки систем и његови дошли на власт а он у окружни одбор странке, било је већ мало касно, и изгледа да више није ни био расположен. Али су му зато сина сместили, прво да буде шеф информатике у згради општине, а после директор месног листа. Све то време је држао интернет кафе у оном делу куће који је на углу, а становали су у оном другом. Занимљиво је да је мој Ваха био само шест кућа даље уз улицу, док је постојао стоур. После интернет кафеа направио је више нешто као клуб, са занимљивом и опуштеном атмосфером и оригиналним именом.
Док је био шеф ЕРЦа у општини, пио је доста, ишао на симпозијуме и швалерао се са Брљином сестром, која је у то време већ била нешто пролупала. Једном су се заједно и слупали, враћајући се са нечега на Златибору или Копаонику, општинским колима. Последњи пут сам га видео у зиму 2011/12, свратили смо до тог његовог локала на вињак (!), био је тамо, седео сам за столом и пребирао по неким папирима, каже хоће ово да затвори и да крене са неким бизнисом.