Дописујем се с мојима.
У вашој улици није извршена пренумерација кућа, већ све носе бројеве које су имале и пре попуне празног простора. Како су обележене нове куће на почетку улице на непарној страни не знам*.
Ако не пренумеришу све, биће смејурије. Нина и ја смо у суботу ишли у Ричмонду до ШКЗ да узмем годишњу залиху уплатница, и да јој пребацим нешто пара да има да покаже кад буде ишла на разговор за зелени. То се теоретски тражи, па ајде. Нађем четири адресе где имају испоставу која ради суботом (и још смо отишли на сабајле, кренули око пола девет - обично кренемо око подне) и одаберем најближу. Нађемо сокак, тражимо број 5432, улица почиње од 1500, и требало би да је сваки ћошак нова стотина. Дођемо до краја улице, тамо неки тржни центар, све на 4000. Уђем код УПСа (курирска и поштанска служба, као ДХЛ и Федекс), рачунам да они ваљда знају где је шта. И стварно, тип ме упути да се вратим сокаком назад, једно два ипо семафора. Е сад како је број 5432 наспрам броја 3200 немам појма. Уосталом, у оној улици где је био Зиро има свега две куће - пословна зграда на броју 1 и хотел преко пута на броју 2000, па ти види.
Јуче сам возио Нину на последње виђење са имиграционим уредом, и провела је на разговору пола сата, ал' не зато што су је нешто испитивали или гњавили, него је онај тип полако и натенане попуњавао папире, и све је у реду. Засад има печат у пасошу (који јој важи годину дана као зелени картон), а за два-три месеца треба да стигне и прави. То је опет нешто формата наше старе личне карте, само од јаче пластике, а и фотографија и потпис су хемијски угравирани. Такве су и возачке дозволе.
...
Јуче су звали из белгијске амбасаде, фалило је пар папира па сам то искенирао и послао имејлом (као што и све што треба да се шаље шаљем тако, ако икако може), још треба и потврда из Антверпена да ће ми платити осигурање и да ми одокативно резервишу авионску карту.
Радујемо се твојој припреми за пут у Белгију. Док све то траје, распитај се да ли ти треба за неку државу кроз коју пролазиш транзитна виза, ако не би имао директан лет за Боград.
Не, ово је шенгенска. Могу чак и кроз Мађарску :).
Спомињу опет Ђуђу, како „није ишла у школу, већ су јој само признавали (интерно у ПТТ) основну, па средњу и да је још који месец остала у радном односу имала би и Вишу школу.“. Штева је навраћао, кажу да се лепо опоравио али је још на боловању. Планира да напусти ДБА и оде у Змај да предаје енглески. Јавила се и Слађа, пита да ли долазим на матурски парастос.
За Нинин рођендан нисмо правили торту, него смо узели неки ролат из дућана и заболи три свећице (у две боје, па смо плаве рачунали по десет, белу по један), а деца су ухапсила Агфу да не могу да их сликам :). Нешто избегавају, наводно их стално хватам у погрешним позама. Већ одавно морам да питам да ли смем, иначе се нарогуше.
----
* Остале су без броја још скоро 20 година. Тек 2022 су нешто таксисти почели да нас налазе 150м ближе почетку улице, а и на неким онлајн мапама видим да нам је број промењен. Ништа званично још нисмо добили.