13-VIII-2004.
Као и обично, имамо два даљинска. Један је, ваљда, за видео, а други за теве. Овај за теве није оригинал, тај је цркао, него смо у Глоцу нашли овај универзални за пет долара. Набавка оригинала је ионако скоро немогућа, а и кад јесте, траје две-три недеље и кошта бар тридесет. Ту има негде да се подеси за који протокол, ал' ту нема друге него да притискаш исти низ дугмића за сваки могући (а има их двадесетак) па док не убодеш који ће да проради. Или сам нашао у упутству како се ти протоколи зову и онда изгуглао (ту негде смо прешли са алтависте на гугао) који би требало да је за наш Орион.
Откако нам ради клима, лакше се дише, па и Лена може да седи горе и игра се, час са Мрвицом час на плејстејшну.
Још радова по кући. Фарба се Ленина соба, у плаво. И то две плаве, једна за зидове, ал' не скроз до горе, а горе светлије али не баш са мустром, него замућено сунђером, ова доња плава се некако наноси местимично (местичаво...) преко ове. Таваница је урађена још јуче, данас зидови. Први пут користимо маскирајућу траку, коју из цуга прекрштавамо у молерску траку. На поду је још онај изблеђено бордо никакви тепих, сад бар личи на нешто са флекама плаве.
Комад метала на необојеном делу зида је термостат за плафонско грејање. Више не служи ничему, али нам је без везе да га скидамо, нарочито зато што до њега иде жица под напоном - морали бисмо да установимо за сваку од њих до ког осигурача иде па да тамо откачимо... боље овако, споменик технолошкој глупости.
Плочице у кухињи су сад и исфуговане, само да се још спере вишак и тај део је готов. Бициклове селимо час тамо час овамо, где мање сметају тог тренутка.
Полепили смо и исфуговали и плочице у малом ходнику до доњег вецеа. Ту има ниша где ће да дође перилица/сушилица ака фрижидер, и гибљиво црево за издувавање паре смо већ углавили, мада то у ствари никад није стајало сто посто како треба - кад смо касније то монтирали спадало нам је двапут, а спало је још бар једном неке касније године.
Изнад кадице у којој је мрвица смо морали да окачимо траку за муве, јер не можемо сваки дан-два да јој мењамо простирку. Жив је створ, сере и пиша ту где може, и ту се временом накупи рој. Не баш мува, него нечег ситнијег, можда мало веће од винске мушице, па ако већ не можемо да их потаманимо, да им смањимо број. Било ми је мало смешно, двајспрви је век, имамо онолико рачунара по кући (ту бројим и камеру и телефоне и рутер и играће машине и писије), и качимо исти лепак за муве као што је мој деда качио пре педесет година.
Није ми јасно зашто је ово снимљено у четвртак (12.) кад је ђубровдан петком. Истина, ова не односи редовно ђубре, за то канту диже машина, него рециклажу - стакло иде у плаве кутије, пластика у беле кесе или тако некако, па је могуће. Ти што односе посебне врсте отпада ординирају сваке друге недеље, што укључује и кабасти отпад по који долази дизалица. Тако смо се отарасили и старог фрижидера и мирка, само кад смо сазнали кад је то.
Данас је неком поштом стигао и модем, за који сам изричито рекао да не шаљу никог, да не чекам, умем сам. Мислим, јака ствар, на једном крају коаксијалац иде у кутију у зиду, на другом има прикључак на мрежни кабл, и на трећу страну му ваљда треба и напајање. Поново ради интернет... е, најзад.
Јавља Нина, имејлом:
Видела сам се с Гилетом Бурићем и дала сам му онај тцој ЦД, а он је мени дао неки нови домаци филм са Миленом Дравиц и нада се да га немас. Казе да је права перверзија колико је могао да примети, али га јос није одгледао. Ја сам покупила јос пар филмова: Гори Ватра, Национална Класа и Фине Мртве Девојке. Реци ако ти несто од тога не треба, да не доносим.
Мама & тата,
Зао ми је због Мицје :*( Ваљда га није много болело... Го реце да не знате кад ми долази авион, па ево и то да вам казем. Ако не буде промена распореда, у Норфолк слецем у 23:14 у среду 18. августа. Највисе цу цекати у Атланти, око пет сати, па цу вас мозда и позвати одатле.
Ја покусавам да сто боље искористим ових пар дана колико ми је остало са Данилом. Док сам била у Зрењанину, купила сам фармерице и сукњу код Кинеза. Колико јефтино продају одецу, стварно се не исплати да мама сије. Зимске обуце нема, јер је лето, али сам зато насла одлицне летње папуце од којих сам добила само мали веома подносљиви зуљ, а у њима сам сетала све време док сам била на мору.
Ако време дозволи, Данило це ме водити у зоолоски врт сутра или прекосутра, јер тамо јос никад нисам била. Понецемо камеру, па цу направити јос слика, јер ми се цини да сам их до сад јако мало сакупила.
Сто се зуба тице, била сам у цетвртак на прегледу код зубарке и казе да ми рана лепо зараста. Прегледала ми је
остатак зуба и казе да нигде висе немам квар и да ми јос само остаје да ми оперису десну доњу осмицу, али то остављамо за следеци пут кад додјем. Горње осмице су ми обе изасле и казе да су насле некако себи место и не праве проблеме, иако су обе мало отисле у страну. Све у свему, задовољна сам са оним сто ми је урадила у устима, јер најзад могу да једем и да ме ниста не боли.
[оригинал је осисаном латиницом, скроз енгрпски, јер је Данило админ на играчком сајту и на својој машини није ни наместио српски]
Што се посла тиче, потрефило се да је Давид био на одмору до јуче, тако да сам се појавио на лицу земље (како он то рече - мислећи на Мрежу) пре него што се он вратио, поставио урађен посао на сервер у Белгији, и јуче смо лепо прошли кроз урађено и све изгледа добро.
Спомиње се: Горана Средљевић (Го), Давид Краковски, Данило, Драгиша Бурић (Гиле), енгрпски, Јелена Средљевић (Лена), мирко, мрвица, Невена Средљевић (Нина), на енглеском