27-VIII-2004.
Одлазим кинеским бусом. Само гомила добрих снимака, ништа више.
Шетња од посла до метроа. Цео крај, бар пета авенија и можда још једна што сам видео, су пуне оваквих паноа. На једној чак пише „поразите поново“, јер оно мајмунисање са препребројавањем од пре четири године не би ни требало бројати. Докази ће се касније ископавати па затрпавати, сведоци ће нестајати, годинама.
Гле водоторња на вр друге зграде. Видео сам их доста. У ствари, са оне Јуниџуелове терасе на 15. спрату се види бар шест.
На суседном снимку са истог места, уз улицу (ију! пардон, авенију), гради се нешто, канда тераса над тротоаром. Засад је ограђена даскама, али поврх дасака су силни намотаји жилет жице, да не би неком пало на ум да туда приђе прозорима на првом спрату.
Један од ових бусева је мој. Ово је мост у Форсајтовој, близу Каналске, у Кинеској четврти. Једном сам и чуо (у Лордеру) шта је то Трибека - троугао испод (на мапи) Каналске. Баш су шашави ти Амери.
Остало сам снимио из буса.
Овде је обућар... у подруму. Види му се само овај зид, па му је то и излог.
На следећем снимку, позамашна црнкиња зове са уличног телефона. Значи мобилни још нису продрли у доње ешалоне овдашњег друштва. Још су били новотарија, на доста места нису добацивали - једна баш досадна реклама је била „а да ли ме сад чујеш?“ - јер још није било доста торњева. Жалили се људи да пуца веза, нарочито у тунелима и под мостовима.
Типична кинеска четврт. Архтектонска папазјанија од набацаних здања, углављених где год може, високих колико је могуће (нема ту немогућег, само неисплативог). Ово је изнад тог обућара. Уочити бодљикаву жицу и остале мере дуж терасе, да не би неком пало на ум преко зида.
И да, има доста ингришког, „агенција за запушљавање“, „оправка мотера“ итд. Није као они чувени примери, али није ни лоше.
Снимак улаза у Њујоршку правну школу је мало неоштар, ал' се види да пише „забрањено пушење 10 стопа од улаза“. Јачи правници, не знам да ли имају јурисдикцију на тротоару. Важно је да се буде друштвено користан, и на страни пљувача по негативним појавама.
Доста Њујорчана нема кола. Паркирање је преко 120$ дневно - за две недеље паркирања може да се купи пристојан ауто. Не возе брже од 40 кмч. Таксији свуда, могу се дозвати, тарифа прилично ниска. Чему кола?
Има сцена у Лордеру, кад пајкан тражи неком возачку, овај нема „а шта ће ми? Ја сам трећу генерацију Њујорчан“.
А овог кренула карта - накачио паркинг сатове на ове дизалице, па на исти простор стрпа двоструко више кола. Добро, онај на полици можда мора да чека да доњи оде, или можда имају момка који их преманеврише. Свеједно, колико год да овај мора да плаћа граду за простор, опет добро заради.
У бусу имају фине ледовке за осветљење, некако млечне а опет дају јако и оштро светло. И по Њуци су сва светла на семафорима замењена ледовкама, боље се види, много ређе цркава, а град сваког месеца уштеди који милион на струји. Гледао сам да нађем и за нас ледовке за просветљење, тако млечно беле ал' јок. Још годинама се неће појавити, а онда ће бити скупе ко ђаво (а за семафоре и бус нису скупе, а?) и светлеће пиш жућкасто, јер (трговац сматра да) пећинским људима тако делује топлије.
Путници су пола Кинези, пола црнци, и понеки војник. Тј, војници путују у цивилу, али се свеједно познаје, чак и кад немају морнаричку фризуру. Што се чаврљања тиче, сви заспе пре мене, чак и у повратку, кад бус креће у шест поподне из Њујорка. Не седим до прозора. Наспрам мене, лево, нека црнкиња са 3мм кратком а блајханом косом, јако занимљив ефекат, не можеш да не гледаш, петља са лептопом и нешто јој је иде. Укапирам у чему је проблем и кажем јој шта да ради. Послуша, упалило, захвалила се па смо се онда рашчантрали - нашли се на музици, ал' ту сам укапирао како ја слабо познајем ту баш америчку музику (шта је ти Било Џоел, знам име ал' не много преко тога) а она исто тако све остало. Утом ови погасе светла и сви ударимо у књаважу, иако нема ни 20:30. Јер, у аутобусу смо а вожња је дуга.
У ВБу око поноћи. Био сам довољно присебан да дечку за пултом (станице, која је станица само тај један сат ноћу, иначе је вешерница) кажем да ми наручи такси. Стигао кући лепо, а тих 20$ ће да плати ЈуниЏуЕл.
----
* лажу са именом, нит је башта, нит је баш квадратно
Спомиње се: ЈуниЏуЕл, на енглеском