28-VII-2001.
Двајстрећег смо углавном седели и хватали зјала, нико није рекао шта да радимо. Јуче, пак, Форд улетео у гонича робова, ал' сам одбио да се једим. Шта је даје, биће урађено кад буде готово, брзином могућег.
Данас сам се наимејлирао са Владом око некаквог управника менија. Нешто се сећам да смо већ баталили ВТР и прешли на алат што је написао Рик - простије, брже, лакше. Штета што ово нисмо урадили годину раније. Добили смо и фокс 6.5, и прешли на њега, иако смо морали да разашљемо његове рантајмове, ал' вредело је, шес пет нам је решио неке битне проблеме.
Али не, још увек је ВТР, видим да сам написао нешто (иако је субота!) звано „Прелазак“ за Лејвор (да пређу на мрежног Хосија?), где сам се жалио на његове бубице - сваки час ми враћа унутрашњу стазу на фабричко, између осталог.
Она друга госпоја из Лејвора, не Лора (мада мислим да би изашло на исто, ал' није ту) нам је послала снимак екрана где „не може да отвори ову особу“. То су слали јако заобилазно - прво би снимили екран, снимили га на диск (наравно у бмп формату, несажета наказа коју је Мали мекани толико волео да је остале формате припуштао много касније), па би направили празан ворд документ (још надувеније) па у њега убацили ту слику, па то онда качили уз имејл (кодирано у бази64, што додаје још 33% на величину) уместо да убаце право у имејл. Оно, углавном су трошили Аутлук (или, још горе, Аутлук Експрес), који то није умео, још неколико година. Свеједно „Није то грешка - она је већ отворила ту особу, него табелу са порукама не може да нађе кад притисне дугме Нађи. Ето нама посла за понедељак, а?“.
Данас смо отишли до Ричмонда, да видимо Горану и Рикарда. Нису код Хозеа него код Рикардове кеве, која им наравно наплаћује кирију. Оно, и Хозе је, само се то звало допринос кућном буџету.
Госпођу смо видели накратко, журила је негде, има некакав ситан бизнис. И то је био наш једини сусрет с њом.
Горанина коса је још увек дуга и риђа, ваљда експериментише или неће да је плавуша.
Ових дана сам добио најновији тоталкомандер, 4.51, од ЈуеСКруа, право у мој рачунар, кроз Зирову мрежу. Они неким чудом још долазе иако су прошла већ два таласа отпуштања. Ал' најурени су углавном писци документације и остала замајавала. Сваких пар недеља би довели неког новог стручњака који би требало да спасе фирму од даљег пропадања. Један од њих је дошао на сјајну идеју да разјури муштерије (!) које неће да пређу на мрежног Хосија, па су остале две (Лејвор и још једна), које су га хтеле.
Један од момака ће однети мојима цеде са фоткама кад се буде вратио.
Спремамо се за летовање. Пре десет дана смо купили два шатора, већи и мањи - па ћемо да кампујемо на обали Атлантика. Као што смо увек. Покушавамо да замислимо на шта ће да личи камповање овде, и ваљда ће да буде мање више исто као некад у Далмацији. Наравно, дигли смо мали шатор у сред дневне собе, па је Лена из њега неколико дана гледала теве. Купили смо и те ваздушне душеке. У велики шатор стане четири особе. Има овећу собу у средини, нешто 2,5х3м, и две спаваће са стране, које и не морају да се монтирају.
Видећемо. Мада не знам да ли ће ме посао уопште чекати кад се вратим, решио сам да се не једим око тога. Сад или никад, на летовање.
Вести од куће: ћале се жали да му је виноград страдао од честих смена киша и врућине, свака болештина се одлично развија, а што стигне да попрска, сутрадан спере киша. Чаргин ћале се хвалио на винограду да му се удала ћерка, што је кева већ знала - Ђуђа је била бржа.
Спомиње се: Алан Робин (Форд), Велемир Прокин (Чарга), Влада Пајтин, ВТР, Горана Средљевић (Го), Ђурђа Мићуловић (Ђуђа), Зиро Дистанс (Зиро), Јелена Средљевић (Лена), ЈуеСКру, Лејвор, Лора Хантер, Мајкрософт (Мали мекани), Рикардо Мануел Бариеро (Рикардо), Рик Нетер, тоталкомандер, фокс, Хозе Бариеро, Хоси, на енглеском