10-VIII-2010.
Седмог је мајстор донео каучеве, фотеље и шта је још било, у деловима па склапао овде. Каже, у оба кауча је била пукла по летва, то је заменио и... ау јеботе па ово ни ново није изгледало овако добро. И удобно је, таман мало тврђе. Истина, на оба кауча је оставио непокривена леђа, рачунајући да иду уза зид. Па, један иде... ма добро, дошао је сутрадан, остало је материјала за толико (баш је тетка Милица била ту), и покрио и то. Све одлично.
(... 31 реч...)
Боце су од чешког Старопрамена (стари извор), кренуло нас са пивом јер је овде толико боље и већи је избор.
(Касније смо открили да иста пивара у Апатину прави и Амстел и Стелу Артоа и Карлсберг и Туборг и шта све не, и да та контрола лиценце није онако строга како смо замишљали; засад нам је све то деловало бајно у односу на амерички пишвасер)
А ти елементи су стигли баш десетог. Тог дана је Дејвид опет нешто спомињао телеформе, што је нека папазјанија којом СФБЦ покушава да ослободи скупо медицинско особље од уноса података, него ако би то пацијенти могли некако сами да упишу, макар на папир, а онда нека машина да то очита и пребаци у Федс. Да, како да не, могу да мислим на шта ће то да личи. Он и Денијел треба да нешто састанче око тога.
Редован четни састанак је прошао у тестирању моје везе, тј понудио сам се да будем домаћин, и све је прошло океј.
Денијел се распитује како стојимо са Лаб Интро и са СХЕТом. Океј, осим што је Јан нашао нешто око матичних табела што ће да утиче на све агенције, па кад то средимо. У овом другом је остало шест багова, од чега четири козметичка, биће до краја недеље, Лора је у току, немаш бринеш.
Једанаестог је наишао ЕнигМан, из Новог Сада, да ми уручи примерак књиге за коју сам му издалека радио коректуре. И њега сам одвео у исти кафић, код Брациног сина. Имао је оригинал званичну мајицу пепепеја, е кад нисам био ту кад су се делиле.
Дванаестог је Јохан ухватио врапца. И појео.
Написао сам рутину да убија тајмере. Нема коментара, осим „јебем те, Карлосе“, што ће ваљда бити Карлос Алоати, који је написао скрољиве контејнере, и изгледа да и они раде на те тајмере. Проблем је што у фоксу требилица (ака дибагер) хвата и код у тајмерима, што пак прекида код који се дебагује, а кад тих тајмера има на десетине (и стотине), дебаговање је практично немогуће. Не знам које је горе - кад окидају на секунду или чешће, па не може ама ништа да се уради, или кад окидају на два-три минута, па таман дођеш до сумњивог места, а оно улети. Те сам употребио своју рутину за рекурзију, и дао јој да прође кроз тренутно активну маску и све њене објекте, па где наиђе на тајмер, да га само онеспособи. И није само Карлос, Јан је и сам имао склоност да ствари решава тајмерима (јер никад није користио дибагер). Некад је морало, например код оних његових дугмића што се офарбају бело кад прелазиш мишем преко њих, а изгубе боју кад изађеш - тај излазак је умео да промакне, ако је дугме било кликнуто а миш изашао пре него што код у дугмету заврши - а тајмер би ухватио то кад тад. Но, није ми јасно зашто је ту имао чак четири тајмера по дугмету, а тих дугмића је умело да буде и по десетак, и сва четири су радила стално (или бар два). На крају сам (пар година касније) попиздео и уклонио сва четири, а ставио само један, привремен, да се направи кад се на дугме кликне, и да ради док миш не сиђе са дугмета, и онда да се убије. Систем је постао много живљи тада.
Поподне је дошао момак да склопи кухињски намештај. Није из дућана, они то не раде, него ваљда има уговор са њима, они му плаћају. Сходно томе је збрзељао посао. Није да се ту нешто клима, али пар ствари су милиметар на погрешну страну - например, толико је растојање између судопере и суседних комада, а и летва која се качи на ножице, да затвори простор испод, се тешко ставља и скида, јер су и неке од спојница мало у страну, то иде штогод на силу.
И, наравно, није их окачио, то смо морали сами, сутрадан. Није нам први пут.
О даљи зид кујне смо окачили један од она два зидна сата што нам је ћале увалио - коштали су по 100 динара (сто динала...) и толико и вредели. Други смо држали у прозору према тераси. Исто су прегласни као и пре пет година, мораћу ускоро да се озвучим да више не чујем ту секундару.
Четрнаестог, још једна посета са пепепеја - Харпер са девојком. Уместо летовања шврљају по крају, па ајде да види и он то чудо, фурунаша гастоса који се вратио из тамоа. Она је била отишла негде, вероватно да обиђе Ому. Лена нас је сфоткала. Симпатичан лик, риба штогод згодна (није мој жанр). После је он изашао на лош глас на форуму, много забраздио удесно, а није ни био једини такав тамо, било је и луђих.
Петнаестог смо одржали велики четни састанак, са Нином и Гораном, тросмерни видео, све цакум пакум. Чудно делује да видимо своју велику собу тамо док седимо овде.
Спомиње се: Браца, Горана Средљевић (Го), Дејвид Бертон, Денијел Бертон, ЕнигМан, Јан Бренкелен, Јелена Средљевић (Лена), Јохана, Лаб Интро, Лора О'Хера, Невена Средљевић (Нина), Нови Сад, Ома, ппп, СФБЦ, СХЕТ, тетка Милица, Федс, фокс, на енглеском