15-IV-2000.
Јуче сам у Хосија убацио флагер објекат, тј деловодник за апликацију. Мазнуо из ГенерАла, тог увек држим при руци. Могао сам ту још колона да убацим - корисника, одакле је позван.
Данас, масовни протест у Београду, 100.000 људи на тргу. Све вође опозиције на позорници, први пут од августа. Ближе се избори, ваљда у септембру. Пратили смо пренос преко АманБре.
(... 8 речи...) Поподне, два снимка (добар је мали Сеико, са само ВГА резолуцијом), на једној возим, иза мене доста асфалта и падина, мора да је паркинг Волмарта на двајздевеци. Следећи снимак је ово:
(... 6 речи...) Велики догађај око тога је неколико година касније, ал' немам снимка па ћу записати овде.
Тканине се продају тако што цуњаш и узимаш трубе чега хоћеш и трпаш у колица, па донесеш до овог пулта. Девојка тамо измери колико кажеш (у јардама и стопама, или само стопама, можда и цоловима), искенира баркод на оквиру трубе, и укуца дужину. Сокоћало откуца обе бројке - и шифру и дужину - са све баркодовима, прикачи уз одсечени комад и пређе на следећу трубу.
Проблем се појавио кад је нечег било једанаест стопа. Лепо смо рекли три јарде две стопе, што је она тачно превела у три и две трећине. Сад још само да то откуца као децималне јарде, тачно у три децимале, како је у кући прописано. Не би требало да је проблем, имала је огромну пушкицу залепљену преко стола (нема на овој слици, десило се другде), где је уз сваки разломак писало како се пише у децималама. Али био је проблем, јер су поређани по величини, те децимале иду редом, ал' разломци су прави хаос, не иде абецедно, за који красни је 1/3 између 5/16 и 6/16? У којој од четири колоне је 2/3? Покушао сам да јој као шапнем, ал' сам се онда сетио како је то особље поносно на своје стручно знање, те сам се само повукао и уживао у представи.
Тражила га је добра два минута, и онда славодобитно откуцала .667 у сокоћало, срећна због још једне радне победе над зајебаним проблемом. Опет, нисам хтео да јој кварим весеље и подсетим је да је можда заборавила три јарде, што да се мешам у њене високопрофесионалне вештине, нека је. Чист добитак: три јарде и прича за народно предање.
Сутрадан је била недеља па смо кренули да се прошетамо - прво мало по граду, паркирали се у гаражи на спрату (а ако пазариш нешто на главном сокаку, добијеш на рачуну печат од дућана па је паркирање онда бесплатно, јер ти дућани финансирају гаражу, муштерије да им приђу ближе). А пазарили смо, није да нисмо - чак и при овој килавој резолуцији препознајем омот књиге у њеној руци, збирка европског СФа из педесетих-шездесетих, половна.
Онда смо отишли до неког парка, негде на брдо, све тражећи онај Картеров јабучар где нас је Мег водила јесенас, ал' није испало лоше ни овако. Добра им је фора, ограничење брзине за бициклове на 10 миља на сат. То је и моја нормална брзина, осим можда ако се неки лудак залети низбрдо... У ствари смо хтели да обиђемо и нешто историје, ал' јеботе 11$ упад, 6$ за децу, довиђења. А тамо сам ионако зашао само да изведем налево круг, ничег другог на том друму нема, туда сам био провозао Брљу кад је оно био, сама кривина.
Овај парк је отворен тек пре четири године, још нема ничега, чак ни соба за одмор.
Пише Брља:
Лонг тајм но мајл. Разговарао сам с твојим ћалетом у вези сас Достојевским ког је Нина потраживала. Нисам нашао ни у Новом Саду, копамо даље. Иначе, сви смо погледали њен сајт, и сви рекли „свака част мајсторе“. Скоро нисам видео бољи лични сајт, а имам аверзију према таквим, сви су на „уста моја, хвалите ме*“, али ово је било баш освежавајуће и занимљиво.
Спремамо се за самит у Делкуту, ваљда ће онда бити јасније, нарочито оно што нам је Рик послао. Иначе, звали ови из Бездана па ионако морамо у тај крај, идемо Пали и ја 21. Пеја се као случајно задесио у колима, а водимо и Станка, да не идемо сами нас тројица.
Учим ВБ и пцујем онако успут. Шема луд збуњеног. Хоћу да завршим ову књигу од Пере Нортона па да се бачим на онај део у Фандаментлз (Б за фокс програмере). Јако ми се свиђа онај део са класама и објектима. Као да се неко зајебавао.
Били смо и у Мађарској по новцике, и провели се као у она стара добра времена кад се ишло у Румунију. Прво ме њихов цариник зајебавао јер ми је пуномоћ за ауто истекла (будала нисам погледао), те морате да се вратите, те да се консултује са колегом, те никад да каже јел му доста 10 дем. У повратку, ајд да нам врате афу**, па то је испала права пустоловина. Некој госпоји из БГ је вратио сир јер не воли тај него неки други и сл. Некако смо се провукли за 2,5 сата, ваљда му се ништа није свидело, или му је позлило од тог сира. Платио сам и казну код наших, срећом само 60 динара, то тек да не прекину традицију. Све у свему, кад једном будемо постали нормална држава, ако будем у стању да ходам и једем без портикле, не идем у Мађарску ни на кафу.
Одговарам му: Па јес' ти нормалан? Да нисам пробао румунску кафу, мислио бих да Мађари пију најгору кафу после Руса - овако су само трећи.
Ћале јавља, двадесетог, да имамо 4,5 цм воде у подруму. Пут за виноград, долмом, је био доста плављен и још није проходан. Онај кроз шуму је прошле године поправљан, и ово мало што је било под водом се већ трећи дан довољно осушило да може колима. Ома дође понекад и ради око свог пољског цвећа, још прави венце и продаје на пијаци.
Двајспрвог смо се чули телефоном, ал' је свеједно послао и имејл истог дана. Каже вода у подруму је нижа од врата, има је још само у Божиној рупи, а и даљи крај је нешто нижи од улаза, па тамо има око 1цм, то кад испари испари.
----
* „...ил ћу вас подерати“
** AFÁ, или како се већ пише, педеве, порез на додатну вредност
Спомиње се: АманБре, Божидар Чкуљић, Владимир Пејин (Пеја), ГенерАл, Горан Стаковић (Брља), Делкут, Меган Марбург (Мег), Невена Средљевић (Нина), Нови Сад, Ома, Пали Бодор, Рик Нетер, фокс, Хоси, на енглеском