Млади електроинжењер кога смо запослили у Аваију. Добричина, ћутолог, вредан. Нисмо могли да га плаћамо колико је заслуживао, па нам је утекао.
Кад се оженио, на брзину је скоцкао неку кућицу на спрат, вероватно купио већ постојећу, у некадашњем Швапском сокаку, паркирану дијагонално у углу овеће авлије (што ми се чини као сан, нема тога данас на мапи, можда је срушено у међувремену, а знам да сам био тамо и упознао се са госпођом му) и скроз окружено становима. Чудно место.