04-VII-2006.
Написао класу srPosition, често ми треба, већ је требала. Тек тако. Враћа величину и положај тата објекту кад се направи, снима текуће, како га је корисник већ наместио током рада, кад се уништи. Тако следећи пут врати како га је прошли пут оставио.
Пејџ ми дотурио мудрост од неког свог другара: „Пиши документацију као да ће је читати убилачки психопата који зна где живиш“, од неког Стива Инглиша.
За Чертофа сам почео да радим на претрази, јер постојећа претрага не даје знака од себе, па корисник кликне још који пут и тако потера неколико истих претрага истовремено, које се онда кољу међусобно. На крају сам индексирао по речима - пошто је текст непроменљив, могао сам то да индексирам код куће, није битно којом брзином, а свака иоле битна реч би била забележена са све положајем у сваком тексту, што бих после приликом претраге саставио са текстовима, све рачунајући битност (битнија је ако је ближе почетку текста, ако се понавља, мање битна ако је текст краћи итд, лако се рачуна појединачно унапред, исто лако сабира током претраге). Било је страобално брзо, није ни морало да даје знака од себе јер би завршило пре него што се корисник запита да ли је програм стао. Овај трик сам користио и касније, више пута.
За десетак дана сам му и фактурисао, легла лепа кинта, а онда сам неко време ладио јаја, све у нади да ће још нешто да наиђе.
(... 31 реч...)
Увече смо, кад је већ Дан борца, решили да идемо негде ближе брду Трешмор, одакле се лансира градски ватромет, није нешто далеко, око 4км, па можемо и пешке. Могли бисмо и на риву, ал' тамо је гужва и захтева паркирање, с чим се не бих зајебавао. Наш таленат за избегавање гужве... И све океј, чак сам понео и статив да могу сербез да фоткам а да ми не буде размазано, осим што још нисам био разгазио кломпе што ми је Нина донела. И цврц, већ на пола пута је било повуци потегни. Пробао да идем бос, још горе, тротоаре не праве од шљунка него од туцаника, сто оштрих ивица по кораку. Колико ту пешака пролази, неће се то никад иступити. Преживео сам некако, ал' било је куку леле и ко ме лупао по ушима.
Паркирали смо се отприлике где смо и мислили, нашкљоцао сам се онолико, а треба да сам успео и да саставим један добар аутокрп, ако успем сад да га нађем. Не, нема га нигде. Није проблем да га направим поново, но се треба сетити од којих сам га то снимака правио, за шта стварно немам воље, јер се сећам да ни резултат није нешто много бољи од овог.
У повратку је било тек мало лакше, јер смо нашли неке пречице између кућа. Травњак је лирска поезија спрам кломпи и тротоара.
То брдо Трешмор, прво смо мислили да је нека зајебанција, кад оно испаде да је баш тачно оно што смо мислили. То је хумка ђубрета, ту је деценијама било градско ђубриште, а онда су решили да направе друго, негде даље, јер се град баш примакао, а и аутопут сад пролази поред тога (да, онај крак што се завршава знаком „крај пута“ и прераста у улицу, која излази на риву негде око 35. улице), а ову гомилу покрили земљом и травом и посадили понеко дрво. Није једини такав брег са баш тим именом, има и на Флориди и којегде, ал' је некако најпознатији, бар судећи по претрази на мрежи. Ту је сад читав парк.
Сутрадан сам се, користећи стару адресу код Брекс, учланио у некакав Јућуб. То ми је Рикардо препоручио још пре пар година, каже има добрих старих видоја, Ти Рекс из 1972. и слично, од чега сам понешто тада и поскидао.
Го има неке шансе да добије посао на Флориди, код ЕА. Нешто не делује да су баш брзи, а и ко зна кад је код њих сезона годишњих одмора. Видећемо. И Нина тражи посао.
Ћале јавља да прерађују нешто авлију, чесму одбацују да не буде тако близу зида. Осим редовног друштва, навраћао је и Кечига.
А и расејани договарају састанак, ваљда сад за суботу, јер је пЛазић у мимоходу.
Спомиње се: 16-XII-2022., Горана Средљевић (Го), Невена Средљевић (Нина), Пејџ С Стивенсон, пЛазић, расејани, Рикардо Мануел Бариеро (Рикардо), Сесилија Роксбери (Брекс), Таса Раденков (Кечига), Шон Чертоф, на енглеском