02-II-2012.
Нема снега, можда сутра. Дејвид најављује демо за портал, од недеље. Важи.
Отишли да посетимо Шкрбу. Видели смо нешто снега, чак сам га и снимио, на шарагљама неког грчког камиона који смо пратили неко време. Иначе сунце, суво свуда. Стигли пре мрака.
Они су и даље у родитељској кући, брат са кевом доле, они горе, завојито степениште, фино скоцкано само мало тесно. Седимо, наравно, сви у тој кујни где смо седели и пре седам година, грицкамо и пијуцкамо (Ендер вози, сви фоткамо). Ендер се штогод сморио јер слабо ко шта има да прича са њим, па углавном активира телефон и игра се нечег. Госпоја не скида очи са Раје, види се да је кандидат за бабу, ал' полако, има дана.
Одведу нас у кафану на вечеру, негде код излаза према Мокрину. Шкрба ми објасни да сад морам да држим упаљена светла и у граду, управо је промењен пропис. Одлично, мени је лакше овако, укључим то у списак ствари које радим на поласку и после се не мислим, мање има да се памти.
Кафана је отприлике хотелски ниво, помало стерилна упркос покушајима да се набаци мало сеоског штимунга (зидана пећ, ловачки трофеји у предсобљу). Клопа добра. Све даме наизменично држе Рају и шетају га около. Скоро да је проходао, само му треба рука за ослонац. У неком тренутку Шкрба пита Ендера нешто око кола, и овај се баш расприча, као да је само то чекао. Шкрба је ово баш запамтио, дојмило га се и спомињао је то касније.
Бисер из менија: „Pomfrit / FRANCH FRIZE“. Снимио, наравно. Чему клопати у кафани ако не уловиш трофеј.
Ово сам снимио у повратку, кад смо чекали на семафору. Ово је са улице, шпиритана је у дну авлије. У подруму је био некакав ноћни клуб, мада се никад не зна да ли то ради, прозори затарабљени, јер би иначе свака два минута фарови сијали унутра. Нисам улазио ни кад је радило.
Сутрадан, велики снег, ваљда 20цм или јаче. Нина извела Рају, у скафандеру, да научи снег. Гомила добрих снимака, обоје нас. На једној од фотака видим стару турску кењару, још је ту. Њу ће неко после однети, можда онај лик што нам је радио кров новембра 2010. Никад ми се није свиђала, тесан је тунел и лако се заглави од наше производње. Нисам ни помишљао да Турци танко серу.
Најбољи снимак тужног принца Доналда.
На послу, срање на оној страни у Федсу где извози распоред заказивања у докторов Аутлук (за који красни претпостављамо да сви доктори користе све од Мајкрософта?). Да бих тестирао закрпу, морао сам да... „Свемир је ђубре једно, није фер. Два сата сам намештао имејл налог за info@sGradlj.com, па подешавао Аутлук да се повеже, па... и онда одједном тек тако ради, са 5.3.3.41“. А и то сам могао да тестирам само на једној од виртуелних машина, али не и на СФБЦу, јер немају Мали мекани офис на тест серверу, само на погонском. И наравно, још су на верзији 5.3.3.19, а можда би им радило на 5.3.3.20? Ово се догађало стотинама пута, да се разни жале на нешто што смо решили пре шест верзија, а они касне шурнаест.
Спомиње се: 23-V-1975., sGradlj.com, Градивој Шкрбић (Шкрба), Дејвид Бертон, Доналд, Ендер Аквила, Мајкрософт (Мали мекани), Невена Средљевић (Нина), Рју (Раја), СФБЦ, Федс, шпиритана, на енглеском