06-II-2012.
Пало је још снега, сад већ има преко пола метра. Нама дуне да роштиљамо, други пут ове зиме. Овог пута нисмо у гаражи, него у подруму. Има врата, има прозор, увек има неке промаје, извући ће дим. Ионако је навикла на дим, она ложи казан за грејање.
Роштиљ је оно срањце што нам је ћале увалио. Можда је згодно ергономски, јер је широко а узано, стане отприлике два реда шницли, лакше се маневрише а не мораш да се машаш руком над ватру, али је тешко угодити да се ватра распореди, увек је неки крај хладнији.
Фоткао сам ноклом и дошао до закључка да за фоткалице са јефтинијим улазницама није проблем мањи фреквентни опсег, него већи - инфрацрвено пробија чак у плаву, пламен изгледа скоро љубичаст.
За гашење ватре на крају нисмо доносили воде, има снега. Довукао неколико прегршти кроз прозор и ставио да се испеку.
У СФБЦу проблем што конвертер док фајлова у педееф ради на Ников налог. Пошто је он отишао, налог је обрисан, и ово ћути ко говно у трави и не ради већ ко зна колико недеља. Не волим тај Мајкрософтов заказивач послова, зајебана је администрација, не само што захтева неки налог под којим ће да ради, него и лозинку за тај налог. Па ако се налогу (или лозинци) нешто деси, он престане да ради. Наравно да јави, у системски деловодник, заједно са две хиљаде других порука које ништа не значе и нико их не чита. Зато обе ствари које раде на то (друга је Лаб Интро) пишем тако да увек ураде све што се накупило од прошлог пута, без обзира кад је тај прошли пут био.
Риба која је дошла уместо Ника канда нешто не успева да се снађе, спремају јој већ замену.
Сутрадан су њих троје сели у сакса и отишли на Сурчин. Ендерова сестра и муж јој се налазе негде у Немачкој, у некој другој војној бази, ваљда око Виртемберга или где већ, иду недељу дана тамо у госте, да Раја мало види брата од тетке.
За то време сам направио (деветог) једну одличну серију зимских фотки. Ишао сам пешке до ћалета, около све зимска идила, снег почишћен, уз путеве и тротоаре брежуљци до метар високи, дан ведар, прави зимски залазак. Враћао се, наравно, ноћу, па и тако направио још једну серију, с тим што је било тако хладно да нисам скидао рукавице, и тако сам изгубио поклопац од објектива. Носио сам Еоса 40 тако без поклопца годину и нешто, па на крају нашао неки да купим, неко и то прави, чак изгледа, а и ради, као оригинал, осим што није, види се нека разлика.
Десетог ми мачке по други пут оборе моторну тестеру (није бензинска) са тезге у подруму, канда им дође згодно да се од ње одбаце кад искачу кроз прозор. Овог пута је држаље пукло скроз, виси парче, а прелом иде тачно преко лежишта за прекидач. Неупотребљиво. Једанаестог понестане насечених дрва, нема друге, ајд пешке да купим другу. Понео сам Лениног Фујицу, јер колико год да је снег сад још већи, нападало преконоћ, и баш би ми се свидело да шкљоцам около, толико би било зајебано да још нешто носим у рукама. Овај је мали, стане у џеп, и баш је било згодно. Одем до пола Пашићеве, тамо код гробља, и купим најобичнији Вилаџер, бар нема онако зајебан сигурносни прекидач као што је имао Блекер, од тог се кочио палац. У повратку свратим до Браце, седнемо на клупу испред његовог киоска, купим код њега лопату за снег, издимимо једну, па полако.
Дођем кући, кад од пруге ми се примиче радна акција. Петорица-шесторица момака и старијих домаћина са лопатама чисте снег. Сад већ иде теже или лакше, како се узме - угажен је па скоро замрзнут, мора да се лупа, али је зато компактан и не развејава се са лопате. Ето мени прилике да испробам нову лопату. Хм, неће ово ваљати, држаље је кратко и право - за лопату мора да буде извијено, да су крајеви нижи, иначе мора јако да се стегне држаље да се не искрене у страну. Зајеби радњу, узмем обичну лопату и кренем да чистим свој део.
Што праве тако кратка држаља, па нисмо Јапанци.
Спомиње се: Браца, Ендер Аквила, еос40, Јелена Средљевић (Лена), Лаб Интро, Мајкрософт (Мали мекани), Ник Скејџ, нокла, радна акција, Рју (Раја), саксо, СФБЦ, Фујица (Фујица), на енглеском