12-II-2023.
И тако је некако испало да је у ствари све стигла на време да спреми, иако је имала један малер - кад је укључила рерну да се греје, заборавила је да је у рерни остала гуска са све најлоном около. Но, приметила је на време, па се то није нарочито растопило, тек је кренуло, лако је одвојила, и све је испало цакум пакум. И права домаћа супа (Линда четири пута сипала), и сос од печурака, и карађорђеве шницле (специјално за зета, наравно), и торте.
Лена и Милан су дошли таман на време - и супа укувана, и гуска још врућа, ма све по реду. И отпевали хепи брздеј и једино су фалили балони, ал' поучени лањским искуством, нисмо се ни трудили око тога, а нико се није ни сетио да пита. Санда је двапут гасила своје свећице пре времена. Једино ми је жао што сам прекинуо видео пре времена, јер је наступио тајац, и онда у сред те тишине Линда каже „а јел сад могу да једем торте?“.
Комшиници је исто сутра рођендан а данас има госте, па сам и њој спаковао кило кајсије и кило тутифрутија 21.1 (пробали синоћ, још је добар), а онда она нама спаковала два картона јаја, што смо утрапили Лени да понесе (и део торте и две тегле супе).
Рођендан је у ствари требало да буде тринаестог, ал' ето због гостију ајде у недељу. Тог дана увече смо правили разлаз - нас двоје на френдз парти код Драгане, а Вера са ћерком код нас, па су се деца сита изиграла, она се издиванила са Нином. Наточио сам им папазјанију, то је Нина тражила.
Драгана је била нешто у бедаку, ем је јебе нога, ем јој је притисак био скочио од свега, ситуација са сестром се не разрешава, она упорно одбија да иде у дом, тј сад у тренуцима кад јој се избистри мозак и хоће да иде, ал' је раније убедила сина да је никако не даје у дом. Ова жена што је долазила и даље долази док се не снађу, ал' и она је већ занемоћала, ова тешка а треба је запирати и хранити два-три пута дневно, страшно.
Стигли смо (на 93. френдз парти) већ у 19:19 са све свраћањем у Роду по вино, јер ем је она сад у својим лаганим чизмама па може да пружи корак, ем је том брзином топлије, лепо се згрејемо, а и брже стигнемо у загрејан стан.
И ту сазнамо да је, истог дана кад и Драганин зет, умро и Баја. Био, каже, запатио поприличну ракчину, проширило му се свуда и ћао здраво. А баш сам му био спазио свастику прекјуче кад сам оно ишао за кајмак и свећице, шетала се са мужем.
Драгани се видно поправило расположење већ за пола сата, ваљда се зато и исцимала да спреми све ово (мада је печење наручила, ал' добро је било). Спомињао се Спира, јер обоје иду код њега на преглед (он у уторак, она у петак), чак смо опет, тим поводом, мерили и притисак, ето унормалио јој се у року од одмах, замало да је наговоримо да настави да пије с нама, видиш да ти годи ракија, ал' јок, остала је на једној ипо. Борче и ја смо одвалили и трећу ракију, а вина смо ваљда попили две литре до 1:15 - она је после друге ракије полако одгурала једно црно пиво. И гле ником ништа није било...
Четрнаестог проклијала прва биљчица дувана. За мање од недеље... брзо.
Спомиње се: Вера Вранеш, Драгана Витас, Јаблан Шканата (Баја), Јелена Средљевић (Лена), Линда Роза Средљевић Аквила (Линда), Малиша Борковски (Борче), Милан Настић, Невена Средљевић (Нина), Санда Фиона Средљевић Аквила (Санда), френдз парти, Чедомир Спајин (Спира), на енглеском