Нинина другарица из Змаја па онда мало и гимназије. Једно време сам мислио да се само шлепа уз оно што Нина уради, кити се туђим кад год може. Али у ствари не, само је била та врста вредног ђака, зове сваки час да провери домаћи, да сравни на најбољем извору.
Завршила фармацију, погрешан смер, ваљда лабораторијски, који се слабо тражи, већина то ни нема, све сами препродавци. Па је полагала разлику, што је потрајало, у међувремену радила којегде по годину-две, и на крају дошла до тога (око 2021.) да је у граду била само једна фармацеуткиња те специјалности, и да је та отишла у пензију тачно на време, па је обезбедила себи посао какав је хтела.
Живи са мајком, у суседној улици. Имала мужа, невенчаног, који је једног дана напросто дигао сидро и ћао. Брине и он о ћерци, која је баш слатко дете, узраста негде између наших близнакиња и Виолете, па се ту негде од 2020. посећујемо чешће, размењује се дечија одећа... Близнакиње је обожавају.
Њена мати је отприлике наше годиште, рекао бих друга гимназија, те немамо вишка заједничких пријатеља, али смо слични по доста других питања. Понекад доведе унуку па попијемо чашицу-две.