20-VI-2020.
Дошли Лена и Милан, па смо сви сели у комби и отишли до Домаћина на ручак. Нисам хтео да терамо два возила, јер је тамо тесно са паркирањем. Успео сам да убодем место скоро код Шанте, баш близу, 150м. Пошто нас је било деветоро, практично смо закрчили тротоар отле дотле... ма ми смо најезда.
Угоститељи су се управо опорављали од два месеца полицијског часа, и још увек су били под којекаквим ограничењима - колико особа сме да седи унутра, већ према квадратури, колико напољу, да ли особље мора да носи маске, колико рано мора да се затвара (19?), ма свашта, што је све обарало промет. Зато смо очекивали да буде нешто скупље него пре короне - сви су сад штогод дигли цене да се како тако опораве од пада промета. Ови су још и били добри, није било нешто страшно, а и јеловник је био занимљив. Нас двоје смо наручили „бечкеречку тајну“, што је, изгледа, изум њиховог кувара. То је нешто налик гулашу али мање укрчкано. Месо је крупније сечено, у комаде који таман покрију кашику, а има и тиквице у исто крупним комадима, и полутки ситнијег парадајза. Сервира се у грнету, у каквом се иначе износи гулаш, али упаковано у кесу од пергамент папира, везану узицом. Одреши па једи. Од зачина се некако највише осети босиљак. На фотци се баш не види, јер га је на том једином снимку покрила руком, ваљда је хтела нешто да дохвати, ал' се бар види тај папир. Штета што нисам снимио пре него што смо га отворили.
Ово нам се баш јако свидело, па се заинтачила и после по сећању скувала исто тако. И добро што је то урадила, то је касније нестало са јеловника, кувар отишао некуд, тајна је остала тајна, осим што је она чува.
Све три сестрице су се весело играле у свом буџаку - кафана има то мало игралишта за децу, и баш су га искористиле. Санда упорно носи ту једну хаљину, из размене са Вером - њена ћерка наслеђује Виолетине ствари, њих две њене - и још ваљда целу годину ће да је носи кад год није у прљавом вешу, а и онда ће само да чека да се опере и одмах ускочи у њу, остатак гардеробе је не занима. Линда већ нема тако омиљен комад.
Спомиње се: Вера Вранеш, Виолета, домаћин, Јелена Средљевић (Лена), Линда Роза Средљевић Аквила (Линда), Милан Настић, Санда Фиона Средљевић Аквила (Санда), Шанта, на енглеском