Данас, имејл за Берта и Трикси:
Да УбикАгора није офлајн, могли сте да примените промену мог потписа. Реч „Зиро“ у називу фирме је замењена цртицом, а потпис је „кодирам за паре“*.
Историја Зиро Дистанса је готова, пукли су. Нису чак ни објавили банкрот, банка их напросто преузима и затвара, гледа да извуче колико пара може, распродају хардвер како умеју**. Вредност фирме је, пак, у софтверу, који опет не вреди много без екипе која би га довршила. Танки Хоси је изашао као 1.0, фали још пар ствари, и радио је тек 4-5 недеља. Хоси Специјални Пројекти, тј оно што сам ја радио у фоксу, је на ветрометини - изашао је демо (одличан али веома недовршен) а следеће издање прекинуто напола. Могао сам још да урадим, али цео август је прошао као на ливади после битке, ником се није радило. Успео сам да завршим пар великих ствари, нпр прегледач докумената, и да наново урадим велики увоз за пријаве, ал' у збиру је недовршено.
Нисмо добили никакву отпремнину, ма ни плату за прошли месец. Управа је преговарала са банком и улагачима до последњег тренутка, чак је и претпоследњег дана било неке наде, или су бар тако причали. Ствар је имала неку вредност док смо ту - и то су покушавали да продају (банци и улагачима, или нама као бајку), али је запело у последњем кругу преговора, кад су се сви који треба да напишу по чек прво сетили да попричају са својим адвокатима.
Приче се, укратко, може свести на ово:
Имали су климав недовршен производ, писала га у ВТРу шачица самоуких програмера; пар њих су знали нешто више и били као добри, али код је био у шпагетима. Производ је покривао нишу где конкуренције ни нема, и коликогод да је био лоше написан, служио је муштеријама (десетак болница за обуку). А онда су решили да га ураде како треба и узму остатак тржишта. Власници су, тада, консултовали Грента Лорела, а овај је гурао да се то уради у ВБ/АСП/Ескуелу, чак је извео и демонстрацију по којој је испало да је фокс са ескуелом спорији (!). Стари производ је скоро напуштен а све снаге уложене у креирање танког ВБ/КОМ. Мене су испрва довели да клинце научим како се у фоксу раде велике ствари, ал' док сам стигао већ је устоличен неки ВБ/Ескуел гуру (Френк), који је гурао неку „високо денормализовану базу, са интелигентним кључевима и КОМ објектима који ће све дотурати“. Мене су бацили на одржавање оног старог, а овај је мом тиму говорио да „урадите га брзо и прљаво, знам да то не волите али морамо да прогурамо ову сезону пријема“. Тада (јесен 1999.) је стари тим имао осам муштерија, два програмера, три писца извештаја и једног сваштара буде као менаџер, копа по документацији и да прича с муштеријама. До краја сезоне, спали смо на два програмера и једног за извештаје, имали да решавамо сто проблема у остатку производа, и још ту сезону пријема.
За следећу сезону (јесен 2000.) сам био сам. Почели су да довлаче људе из моје фирме код куће, али не да мени помажу него да пишу додатке. Тада је већ та „високо денормализована“ ствар, звана „Борг погон“ већ била напуштена. Тзв. југо тим [касније ЈуеСКру] је редовно долазио - увек их је ту било двоје-троје, смењивали се месечно, плаћали их у готовини, изнајмили им стан и то у мом крају па сам их углавном ја возио на посао. На прелому миленијума се њихов шеф, тј мој млађи ортак у Аваију, већ помињани Брља, решио да иступи из фирме и одведе друга два програмера, па је у фирми остао један. Некако је очекивао да и ја свој део пренесем код њега, а кад сам питао „шта са мојим делом?“, само је рекао „се ти зајебаваш?“ и изврдао одговор. Онда сам се разишао с њим и остао уз Аваи - управо подучавам тамо двоје млађих програмера, преко имејла.
У Зиро Дистансу је танки требало да буде лансиран 1. априла, ал' ништа. Уместо тога су отпустили 20% људи. Верзија пројекта за Вермонт Домињн Јуниверзити је била напуштена (види сајт фирме, страница за пројекат Самит, има линк на 404), углавном зато што су ови вазда тражили неке измене и никако да доведу своје податке у ред. У међувремену неколико старих муштерија је напустило стари пројекат, остале три. Јула је најзад лансирано за најважнију муштерију [Лејвор?], али онда је неко на ВДЈ (Џ.С. или како се већ зваше) запретио тужбом на неких 2 милиона одштете за кашњење, изгубљено време итд итд. Пуцањ у празно, ништа од тога не би било, али је поплашио улагаче, и почеле су да нам касне плате - једном зато што је последњи улагач био на летовању па није имао ко да потпише чек. Јула је отпуштена још трећина особља. Цео август су маневрисали да избегну парницу, да очисте фирму и пренесу је на нову фирму, али прекјуче се и то изјаловило.
И то је то, крај другог поглавља. Тражим посао, ако нешто знате, јављајте.
Преписка са Џенком:
Одмах ћу да се распитам око посла за тебе. Савет би био да идеш кроз агенције за запошљавање (главоловце). Могу да ти пошаљем линкове на овдашње. Ако нећеш преко њих, пошаљи ми резиме и оквирно писмо. Било би добро и да назначиш свој статус у САД. Ако имаш папире, могао би да радиш у Канади на основу НАФТА споразума (види са амбасадом). Ако немаш а дошао би овамо, најбоље да одмах тражиш усељење, а посао да можда нађеш на црно али то не бих препоручио јер је лова много мања а ризикујеш да те депортују. Зови па да видимо шта можемо.
Истог јутра сам се јавио и на огласе 4802 (недоступан) и MW081702 на Дајсу:
Пошто сам фокс гуру, нисам пипнуо Делфи од 1995. и мало сам заборавио Паскал. Ал' ООП алатке не могу толико да се разликују међу собом, да се научити опет.
Нисам амерички држављанин али сам ту, имам ваљану Х-1Б визу. Мој покровитељ, пак, престаје да ради па сам на располагању. Има нешто папирологије, али то не одлаже ствар - могу да почнем за пар недеља.“
Није баш успело, први мачићи.
Тери је јавила целом Зироу око здравственог, које није уплаћено за август и део јула:
Тригон дозвољава сваком од нас да сам уплати премију за август. Ако вас то занима, доставите Лиси чек код ње у уред најкасније до уторка у подне.
Свратио сам до ње, у ту кабину негде не баш у центру, око трошкова за Ленин преглед, рендген и превоз, што нас је снашло кад се оно оклизнула у купатилу на летовању. Тригон би платио апсолутно ништа, јер нисмо били покривени, и тачка. Сад и да уплатим ретроактивно не би помогло, јер пошто није било плаћено ни за последњу недељу јула, испали смо из реда вожње или тако нешто. Од оног „дозвољава да сами уплатимо“ ми је баш дошло топло око срца.
Нина се ошишала баш кратко, изгледа скоро као дечко. А згодно. Сад изгледа као што је некад Арпи. Каже да је у школи била баш запажена, прикупила је и неколико веома изненађених и зачуђених израза лица, а један из околине Тајвана (не зна тачно одакле) је загледао са свих страна и на крају признао да никад није видео тако нешто :).
----
* парафраза натписа које је носила сиротиња у време велике депресије, „радим за храну“
** неки су ту, например Фордови синови, ухватили рачунаре за 100$... док сам ја дошао, било је касно. Да сам бар столицу узео.