24-VII-2014.
Састављам степениште. Јуче смо коначно изнели лотру, стоји ту већ 21 годину. Ушрафио сам странице у зид. Данас сам почео да шрафим степенике.
Коке сад већ редовно носе. Чак је ставила понеко јаје на кантар - велика су, око 70г у просеку. Занимљиво, прва јаја су била ситна али често са два жуманцета. Онда су се укрупнила али и даље понекад по два. Сад тек креће нормално.
Увече 25. је степениште било утегнуто. Сад још да се излакирају степеници...
Двајшестог однели Лени јаја. Има нов бицикл, за посао. Шмекерски нешто, коштао коју стотину евара (400?), скроз ергономски, динамо у главчини, прави струју без трења, лепо. И мењач у задњој глави.
Прошетали обалом Дунава. Наређао добрих фотки, сплав је увек за сликање. На једном смо и ручали.
Тајанствена порука од Веце, послала некакав УСБ (вероватно флешку, већина људи ни не зна друге уезбе уређаје), едаби добила фотке са старих летовања.
У уторак сам за нешто био у граду и снимио ово. Месни обичај мучења наводника (из недељника, наравно). Не увек зарад наглашавања, како то Амери раде, него што сваки пут кад неку реч употребе у не баш скроз књижевном смислу, за сваки случај је опколе наводницима. Овде је, ипак, нагласак, још блесавије. Како ће да ми објасне разлику између 130 и "130"?
Од тог дана има само још један снимак из нокле, у Петерхиду пред улазним вратима, џунгла - подивљали блитва, лоза и коров.
Други август је била недеља, па смо цео дан били на башти. Понели јаја, сланине, па прави сељачки ручак на лицу места. Рачунали смо на по два јајета по особи, ал'... како рекох, кокошке још нису увежбале да у једно јаје иде тачно једно жуманце.
Четвртог је био Оми рођендан, па смо се сви скупили код Еве поподне - Арпи, Вишња, Јагода, Силвија, Боба. У повратку смо свратили до нове месаре преко од Леснина, неки Пап (пише Papp, да би деловало странски и ни случајно српски, нема код нас двоструких сугласника сем кад се оба изговарају). Имали су, чудо невиђено, виршле оног укуса какве су имале кад сам био клинац. Штавише и паризер од тога истог - увек сам сматрао да је паризер само дебела виршла - баш као што је онда било.
Следећи пут више нису били ту, него су се преселили у некадашњи Најлон (зван тако ваљда због певаљки), ака ресторан Мостар, на Житном, и већ то није било то. Није ни било лоше, а извадила их је феноменална кобаја која је испала чудо невиђено након боравка у тигању. И то му би то, трећи пут није било ни кобаје ни виршли, а паризер је заударао на неки нафтни дериват, опака хемија. Дуго вам и трајо.
Спомиње се: Арпад Гунароши (Арпи), Вера Стојановић (Веца), Вишња, Добривој Гунароши (Боба), Ева, Јагода Умљанић, Јелена Средљевић (Лена), Леснина, нокла, Ома, Петерхид, Силвија Умљанић, сплав, на енглеском