24-I-2013.
Дуго вече у граду. Прво смо се паркирали на Житном, јер смо тражили Ендеру патике. Нешто није сконтао колико је овде хладније зими, па није понео ништа јаче од папуча. Оно, Вирџинијанац је, никад није довољно хладно, ал' да не претерујемо. На самом Житном сам наштрикао чак три добра аутокрпа, ноћна, ал' ајде да се задржим на ова два.
Овај други обухвата 270°. У преосталом делу је бивша фарбара, где је сад текстилна радња(... 14 речи...).
Онда смо отишли (сви, па и Лена) до Силвије и Драгана, да видимо Јагоду. Слатко клинче, весело и радознало. Под киријом су у неком стану код надвожњака, с ове стране. Фино је сређено, лепо су се сместили и средили.
После смо отишли на пицу, негде иза Пинове виле. Тамо у ствари има две пицерије једна до друге, ово је она даља. Добар амбијент, са загасито бордо зидовима и, гле, истим мебл штофом као што је на нашим столицама.
Двајшестог смо пре подне водили Рају у позориште. Нека не баш луткарска представа, прилично се виде глумци. Раја, наравно, није ништа капирао, ал' ако ћемо право, није ни Ендер. После представе (целе? можда... мислим не, ово је први пут, доста је пола сата) смо, наравно, отишли код Прлеског на колаче.
Кућа где је некад била Ударникова продавница (тј. фабрике чарапа) је сад ограђена и исељена, јер се средња трећина крова урушила. Пошто је под заштитом државе као културно благо, реконструкција захтева опсежну папирологију, а пошто је враћена власницима, ти сад немају ни воље ни времена ни пара, а не успевају да се договоре, не да им курцобоља. Те то тако остаје нерешено до даљњег.
Увече смо Ендер и ја отишли до неког киоска на магистрали и чекали да се испеку пљескавице, па то донели за вечеру.
Двајздеветог смо ишли у посету код Арпике. Драган и Силвија и Јагода су били тамо, и Вишња и њен син. Поседели, попричали. А онда отишли опет у ону исту пицерију, овог пута мало озбиљније. Раја се растрчао, што није ником сметало, били смо практично сами, а и газдарица (тј. газдина ћерка) се баш фино забављала са њим. Наравно, он је навалио да се ваља по поду, Вирџинијанац и никад није довољно хладно, а њима прорадио српски страх (#2, од ладног бетона) па су му дотурили јастуче.
Није му ни први ни последњи пут да шармира женско особље где се појавимо.
Спомиње се: Арпад Гунароши (Арпи), Вишња, Драган Умљанић, Ендер Аквила, Јагода Умљанић, Јелена Средљевић (Лена), пиновавила, Прлески, Рју (Раја), Силвија Умљанић, на енглеском