04-III-2009.
Завршили смо растурање шупице. Шта је било унутра је или бачено, или употребљено да се после праве жардињере. Шта је било од алата а да није било за унутра, смо стрпали у два нова пластична ормана у тој стражњој авлији, који су чак могли некако да се закључају (мада, килаво). Ендер је ту држао и своје подлошке на које се дижу два точка, кад треба возило мало дуже да стоји издигнуто. Некако смо успели да пронађемо исте плочице од розе бетона каквима је већ била поплочана средина, па ћу тим полако да поплочам остале површине. Да се било шта сади право у земљу је овде ћорав посао, комшијино дрво ће да пусти корен у све где може да допре, дакле има да правимо жардињере.
Из преписке са мојима:
Већ неколико дана је максимална температура око +15 степени, али нам за крај седмице прогнозирају смањење на испод 10. Невоља је што данас, а очекује се и следећа два дана, доминира кошава са и до 38 м/с у југоисточном делу Баната. Има на расположењу и плина и струје, прегураћемо невољу.
Овде је тотална лудница од времена. Другог марта смо осванули са снегом, јуче је било +17 са ветром, данас +20 без, дивота, пролеће али скроз.
То што рече да Амери пију жестока пића са ледом, сетио сам се једне секвенце из неког филма, где муштерија из чаше вади две три коцке леда и можеш да мислиш шта му је остало у чаши.
Још горе. За жестока пића још и остану на пар коцки, а у Хјустону сам пио пиво из чаше фришко извађене из замрзивача - толико да се није знојала, него се влага из ваздуха мрзла на њој. Али газирана пића... то прво напуни чашу ледом, па онда сипа мрку водицу да попуни шупљине. Тако и рекламирају та пића, не како се сипа у чашу, него како се прелива преко гомиле леда. Јефтин трговачки трик да се вода што скупље прода, и ови падају на тај штос. У многим ресторанима, уз ручак, наплаћују само прву чашу (од скоро пола литре), а ти после доливај колико хоћеш, није битно - толико зараде на том леду да им се опет исплати.
Код нас се продаје киви у плетеним гајбицама од најлон конца, паковако око 1 кг по цени од 90 до 110 дин/кг, а у ринфузу, мало крупније 130 дин/кг. Јабуке су од 30 до 50 д/кг.
Видели смо сад киви у другим дућанима по редовној цени - три комада за долар. Овај дућан је нешто, баш добро што се отворило, таман ће да нам попуни део асортимана за који сад ни не знам куд бисмо, откако се Кимарт затвара [и није се затворио, само је таворио]. Ишли смо и вечерас да видимо има ли још шта... ал' слабо. Сад попуст више није 10-20%, него 10-30%, али свежег зеља више нема, а и са месом су утањили. Мораћемо негде другде, ал' биће даље. Ићи ћемо ређе па мало више трпати у замрзивач. Сад ионако смрзнуто поврће више неће заузимати места, има сушеног.
Е, једну ствар смо пазарили - тучани тигањ. Овде ниједан тигањ не састави две године, и нема везе колико добар купимо, опет не издрже високу температуру потребну за оне кинеске ствари - или се искриве, или негде нешто друго оде, углавном тефлон негде баш на средини попусти и то почне да загорева. Овај има бар три киле... видећемо колико ће тај да издржи, већ нам је доста колико смо се накуповали тигања.
А, купио сам и пертле за ципеле. Био сам пре пар месеци нашао једне, ајде за те паре ($25) може, нису ни лоше, али шнирови као да имају негативно трење - не саставим три обувања, одреше се. Ови су од неког мекшег материјала, па ћемо да видимо. Све моје ципеле су дресиране за обување с тавана, припитомиће се и ове.
Што се снабдевања месом и месним прерађевинама тиче, само у нашој улици има 5 месара, од којих један супер маркет "Матијевић", а од наше улице до мале пијаце још 6 месара, па бирај. Најквалитетнија роба је у обичним месарама, а у супер маркету није то то. Један пример: барена сланина је у фабрикама једини производ који у обради има позитиван кало -- убризгава се у њу мешавина (саламура), а не дими се и нема времена да се оцеди, а у супер марктету има више врста производа типа барене сланине.
Овде убризгавају у скоро све. Продају воду... осим оне сељачке шунке, коју смо зимус узимали, све остало је вакумирано са све саламуром, па мора да се отвара над судопером, а ако остане отворено у фрижидеру неко време, убалави се и буде лепљиво. Ја сам се навадио на неке кобасице, личи на дебрецине али има мање паприке и као помало слади, али је месо унутра чак боље него што смо навикли - али и то прво оцедим. [после је било горе, морао сам да их перем пре јела]
Е, више нема салфаладе*. Нисам их видео још од летос. А биле су баш праве, имале су укус као виршле док је месара била код Ђоке. Виршле већ годинама не купујемо... све то много сунђерасто и ко зна шта турају, ретко која да има укус.
...
Нама процветао мало један нарцис, али сад ће тек све да крене. Прекјуче нам је опет пукло оно што смо натакли на спољну славину - овог пута није била пластика него месинг, ал' исти ђаво, кад се смрзне пукне. И нема везе што га је Бета уфачловала у изолациони материјал, то може да држи донекле, али кад је пет ноћи заредом био мраз, и у уторак цео дан и у среду још помало, смрзло се и пукло. Таман смо стајали напољу и уживали у првом сунцу, кад чујемо како почиње да шишти, и одмах сам знао шта је. Отишао на улицу са оним великим кључем, затворио вентил на водомеру, скинули ту разводну славину (за два црева - у ствари нам је требала само зато што има своју славину, па може да се затвори - ова не може), ставили чеп и мирна Бачка до даљњег. И тако свако пролеће... нема зимске славине, стално цурка, а нисам рад да скидамо целу кухињу да бисмо дошли до тог буџака и пришли јој изнутра.
Ви сте нам својевремено писали да је Рикардо полагао за Американца, да ли то значи да је стекао право и на држављанство или само да ради.
Има држављанство, то полагање је последњи корак.
Сад за викенд се спремамо да растуримо авлију. Ово је последњи (ноћни) снимак тарабе, сутра је сечемо (бар испод доње летве) и почињемо да правимо жардињеру. Шупа је већ бивша, остале су само полице, а и са њих смо поскидали врата и фиоке. Та црвена фарба од леђа од Јулишкине шупе је класична америчка фарба за амбаре и штале, вероватно нека врста минијума или тако нечег, традиционална ствар. Ту ћемо само да прекуцамо неку онако мрежу од укрштених летава (пластика, наравно, да не трули) да има краставац уз шта да се пење, а лепо ће и да изгледа.
----
* у ствари се зове сафалада, без првог л, ал' ја сам тако чуо, запамтио и тако увртео себи у главу. Исправили су ме тек око 2016.
Спомиње се: Ендер Аквила, Јулишка, Рикардо Мануел Бариеро (Рикардо), на енглеском