12-VII-2001.

Лекарски, други део. Наоружани чистим снимцима са рендгена из Еберга, појавили смо се и, након дужег чекања, добили комплет папире, како већ треба за зелени. Девојке су се досађивале у колима, нашкљоцале гомилу фотки Агфом. Онда смо ваљда отишли да оставимо Горану, ал' се тамо и нисмо нешто сликали.

Ми смо јуче имали још једну измену плана, наиме требало је данас да идемо по резултате и уверење, али докторица данас не ради (да није што је петак тринаести?) па смо отишли јуче. Пошто имам одрађених дана, није био никакав проблем са Зиром, тако да смо се на брзину покупили.

Докторица, Индијка, је организована уби ми га боже - свака четврта реченица је "а где сам сад оставила...", претурала је по папирима бокте пита колико, и нешто је задрљивала око Ленине вакцине против хепатитиса Б (која се код нас даје само медицинским радницима, јер се преноси контактом крв на крв, па ризикују ако се негде огребу), и око мог тетануса - да би наиме требало да добијем други и трећи. Све ми се чинило да је хтела да заради још нешто на нама. Но, изабрао сам изгледа најбољу тактику, ћутао сам, па пошто је изгледа закључила да нема ништа од пазара, потписала је све онако а ако буде дошло до тога да се проверава, ми ћемо се свакако вакцинисати овде (и то под повољнијим условима) па ћемо имати и папир.

Двадесет и кусур година касније се Лена сетила овог, нарочито црних веверица и како сам гледао да се не прмичем оном потоку иза зграде где је била ординација, јер ми се хитно пишало, а жуборење ме јако надахњује. Завршило се тим да сам сишао до потока и придружио се напорима за одржавање водостаја.

Онда смо ваљда одвезли Горану (до Хозеа или госпође?), само се нисмо сликали тамо.

Ово смо сфоткали на шездешчетворци, од Дисија на запад, око 20:00. Матура је одавно готова, шта сад славе, ал' после смо укапирали да славе цело лето, док је друштво још на окупу, после ко на студије ко на посао, разлаз. Те скупе паре да изнајме лимо, и возикају се около и зајебавају. Још нису пунолетни за алкохол, то је тек са 21 годином, ал' мора да прошверцују понешто.

Било је још оваквих кола на том делу пута. Ове смо баш видели како отварају кровни прозор и вире од појаса навише кроз њега, машу свима около и све скупа лудирају се.

Овде је гужва, Зиро се спрема за стани-пани сусрет са неком муштеријом, па нас двојица (В. и ја) и Влада у Зрењанину, радимо нон стоп. Радио сам и за 4. јули, и цео викенд, и још ваљда сутра, па ћемо онда моћи мало да оладимо, да одемо по те резултате од прегледа итд итд. Форд има повремене нападе идеја, и прилично јасно нам је предочио да је ово сад прилика да испаднемо хероји или да бар не будемо криви за пропаст уместо њега.

У начелу, ако Прајм пукне, ја тражим други посао, а имам добре изгледе да га нађем - већ сам у ствари био нашао боље плаћено место, ал' ми се није свиђало а и Баран је рекао да би се ствар са зеленим картоном одложила* ако бих мењао фирму. Тако да се ја не једим много, него само гледам Форда како измишља бесне глисте.

Сад гледам шта смо се Влада и ја тада дописивали, и видим да смо скроз баталили ВТР и прешли на оне бизобјекте и ГУИ класе што је Рик написао. Много лакше и много брже (и кад се пише и кад се тера). Можда нема баш све, али се лакше живи. Што то нисмо користили чим је било написано, док је он још био ту...

Веза код куће нам стално пуца, изгледа да су нам увалили модем који баш не пасује са нашом машином, тако да сви већ шизимо што пуца кад год хоћемо нешто да урадимо.

Убацио сам бренер (тј пржилицу) за дискове у рачунар, синоћ смо ишли у дуугачки пазар и успут сам купио 100 празних дискова, тако да сад Нина треба да испроба технологију. Мада, то нам је радило још на Гораниној машини, ал' смо мало заборавили како то беше ишло. Сад ће она то да се сети.

Данас водим Лену на разговор у нову школу, пак ћемо видети у који ће разред.

Те смо и отишли до Ленине нове школе да попричамо са управницом (тј начелницом... principal). Пошто смо сад за толико даље, територијално спада у ту школу. Да јој објаснимо да је Лена двапут прошла први разред, други пут само зато што није у почетку знала енглески, ал' појела га је за два месеца. Да сад крене у трећи разред... њој је већ било досадно у другом, би ли могла да прескочи трећи и пређе право у четврти? Ова се нешто нећкала, изгледа да никад није управљала школом, нова је на том месту и тек преузима посао, ал' гледајући досије и белешке њених учитељица из прва два разреда, на крају пристане условно на два месеца. Ако буде океј, тера даље четврти, ако буде изгледало да јој тешко иде, враћамо је у трећи. Ајд важи.

Опкладу смо добили, прошла је глатко, и четврти и пети, скроз одлична.

А то са Њу Џојзијем се још не зна, јер

Све зависи од тога како су се ствари одвијале у Њу Џерсију јуче поподне. Требало је да се врате синоћ, али ако су случајно остали дуже, вероватно нису могли да ухвате авион за назад - још се нису јавили па се ништа не зна. Оно, тек је пола девет и у фирми нас засад има троје-четворо.

(касније, пошто се писање отегло скоро до десет)

Е, добро је прошло, сви срећни и задовољни. Сад има други демо за крај месеца, па ћемо нешто од овог изгледа још дотерати.

Иначе, вести од куће - наишла Милка. Била у Срему код сестре и још неке родбине. Каже да се Лајна удала, ал' нема деце, „неће да роди још једног Хрвата“ [а колико има година и колико се дрогирала, нико нормалан не би ни саветовао трудноћу]. Како пише ћале, „Милка се развела од мужа, али је за протеклих десетак година са њим одржавала, чак и интимне везе, јер јој је то помогло да преживи као Српкиња, пошто је он сматран великим Хрватом. Помагао ју је чак и финансиски, јер како она коменмтарише, ипак је он отац њиховог детета. За протекло време није попила кафу у комшилуку, да је не би открили да је Српкиња.“.

Шеснаестог је јавио да је М., Мађарица с којом сам се играо као клинац, пета кућа од нас, умрла. Отишла реума у рак костију.

----

* нисам баш био прецизан: вратила би се на почетак. То је Клемпави Клингонац завукао услугу нама, омогућио нам да не будемо везани за фирму која нас је увезла, баш лепо од њега, али зато код сваке промене фирме, поступак за зелени креће од нуле.


Спомиње се: Агфа, Алан Робин (Форд), Влада Пајтин, ВТР, Горана Средљевић (Го), Ененберг (Еберг), Зиро Дистанс (Зиро), Јелена Средљевић (Лена), Меланија Мерћеп (Лајна), Милка Мерћеп, Невена Средљевић (Нина), Рик Нетер, Хозе Бариеро, Џек Баран ст. (Баран), на енглеском