Ово је можда било претходне или наредне зиме...
Не знам где смо били то вече, где смо уопште излазили. Субота, пили смо нешто, немам појма где. Није баш ни био неки избор, у центру је било мало пристојних места - Трпеза, хотел Централ, хотел Војводина и можда Тиса, кад није гужве. Све ван тога је било сумњиво - „Мостар“ на Житном, иначе зван „Најлон“, ваљда због певаљки и као стрип тиза. Ту је лакше било добити песницу у чело него друго пиво. Још су и „Дрина“, „Локомотива“ и „Моравац“ били и на горем гласу. Шанта баш и није, ал' је далеко, тамо смо били само једном.
Било како било, сретнемо Тикија, нисмо се давно видели. Практично је преузео кевину фотографску радњу, сад је професионалац. Са њим је била Гагика, љубимица месних фотографа. Они су листом имали дућане у двориштима кућа у главној улици (и он је), а напред су имали само мали излог, не већи од оног за један биоскопски плакат. Ту би исписали два-три реда рекламе, и окачили узорке оног што раде. Наравно, сви су хтели да то добро изгледа, па дај најбоље рибе. Гагика није била нека страобална лепота, али јој је лице зрачило неком ведрином, умела је да намести осмех да изгледа природно, па су њене фотке, веће од осталих, красиле бар три таква излога, и ето њој славе.
С њом је био бангави Срђа, који се батргао док корача а ни са рукама није био баш најпрецизнији. Но, од оца је наследио страст ка вожњи и аутомобилима, па се чак и тркао и возио релије. Неким чудом га се моја кева сећа, дакле није баш омладинац. Е сад како смо се скупили нас четворо - Тики је неке 3-4 године млађи од нас, она старија бар 6, а за Срђу да ни не причамо. Тј Тики се ту нешто био изгубио, ваљда му је било доста за то вече. И ту Гагики падне на ум да, кад се већ све позатварало у центру, одемо некуд. Потрпамо се у Срђиног фићу, ми назад, а ова одма почне „Серж, сир ла вилаж! Сир ла вилаж!“. Ајде, шта мислиш да толико немамо појма са француским. Ал' свеједно, мало пустоловине није на измет. Наравно, стигнемо у Чурду, отворен само „Арањ чилаг“ у центру, тамо скоро никог нема, музика се разишла. Попили једно пиће, овај нас развезао, ништа није било. Е, Гагика, више не умеш ни пустоловину да изведеш, ћорак.